Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

пр

нР_"_„от_ "ГП" У ЦРЕ_,._"Г|„Р,.ал

ој

или а =

СРПСКЕ ИПЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

СА АРОДАУДЕДАЦИ

БЕОГРАД зао

Дбесто нас изненаде на небу неке осо => бите звезде, које се иначе не виђаУ у. Поред свакидањих звезда појављују се овда онда још и друге, особито: га облика. Те ређе звезде зову се репате звезде, звезде-репатице, плучно је име пак комете.

Особпто то име добише ове звезде по своме изгледу: имају као неки реп, који се за њима вуче.

Што се те звезде ређе и изненада виђају и што нису као њихове другарице на звезданоме небу није чудо, ако се нагађа и доказује, да се после њих мора догодити што необично и особито у земаљском свету. И данас, а у старије време још и више држало сеи веровало, да релате звезде наговешћују разне особите догађаје, но никад не добре, него увек рђаве: оне претеказују увек несрећу какву.

Предеказивања и веровања ова можемо у две руке разликовати: репате звезде стоје у некој свези са судбином читавих народа и појединих људи, а могу бити од утицаја и па појаве у земљиној атмосфери, а особито на време. Што се тиче одношаја репатих звезда са судбином људском, то се од вајкада верује и држи, да ће бити скоро рата; што се пак тиче утицаја репатих звезда на појаве у ваздуху, верује се, да ће бити куге, помора, глади и других чудеса. Да бог-ме. да се једни надају рату, други кузи трећи глади; у опће тумачи сваки па своју руку, и наравно — нико не погађа. Не смемо рећи, да се не може која од ових несрећа и појавити иза репате зве

аде; али несрећу “ту није довукла: репа та звезда, него су узроци у другоме че-

му и кад би се потражили не би се тешко нашли. |

Тачније испитивање репатица показа“ ло је, да ток њихов по небесном им путу бива баш по истим заковима, по којима и ток других планета. Па како не утиче планета, у којој се ко роди, на срећу и несрећу његову, тако нема утицаја ни репатица. Читати судбину из звезда и планете, у којој се дете роди, врло је смешно па и жалосно! Књиге, које о томе и томе сличноме пишу, јесу прави мами-новац с једне стране, а с друге показују, да је у народ слабо продрла култура и образовање.

Исто се тако доказало, да су репате

звезде космичне — васеленске, свемирске =— природе, а не земаљске и као та-

кове не утичу на појаве у атмосфери и на време.

2. Слободном оку показало се досад највише репатица, које су имале округлу светлу језгру. То је каоглава читавој комети. Око ове је био слабије светао магловит појас, који се на једној страни продужио у реп. Реп је био по правилу увек на оној страни, што је од сунца окренута била.

По дужини својој реп је врло разли краћи и дужи. Особито је био реп

чит:

дугачак у комете од год. 1618. рачуна се, да је реп износио до девет милијона миља. Реп комете од год. 1680. и 1681.

"био је најмање десет, а опе од год. 1811

од дванаест до петнаест милијона миља. Исто је тако био дугачак реп и у коме те од год. 1848. У репатице од прошле

и од ове године нису репови дуги били.

Реп није чисто прав, но је мање-више савијен и увек је испупчеп од онуд. на коју страну репатица иде.

У почетку, таки до језгре, реп је до ста светао, но му светлост затим мањевише опада, док је на последак сасвим нестапе. Светлост је ових неки пут тако малена, да се кроз реп могу видети и мање звезде, а веће још и пре. Код Донат пјеве комете од год. 1858. виделе се и најмање звезде кроз реп јој. —

Бесели СОтруве сву чак и кроз

језгру видели звезде «6 оне стране комете. Што се тиче места звезда, које се

виде крозреп, уверило се, да се светли зраци кроз реп слабо променуло, а то је знак, да се светли зраци кроз реп слабо сломили ; по томе мора ег реп састојати или из врло Фине ретке материје или из прашинасте масе,

пз дискретних делића, а између зрнцади је |

праван простор.

Виђале се досад комете, које су имале и виле репова: године 1807, имала је репатица два репа, један већи, а један мањи, и већи је био окренут од сунца. Реп код разних репатица је сасвим различит, но и код исте се мења временом и

"то се даје лепо и слободним оком видети.

Додати нам је још, да некоје репате звезде нису имале језгре, него се језгра равишла у завијен светао полупрстен, као што јето било код репате звезде од године 1819.

Не можемо говорити о свима кометама, које се досад јавиле, споменућемо са: мо важније у овоме столећу.

3. Већ у почетку овога века појавила се врло лепа: комета год. 1811. коју је Олбеђ посматрао и опширно описао: језгра је изгледала као светла плоча, у промеру до 2 стопе, али није била правилно ограничена, налазила се у тавном лараболичном простору, а око овога је била светла пруга, која се све више ширпла, што је дужа бивала. Унутрашњи

таван простор се приметно разликовао од. | ИЛИ појавити |

осталога небеснога ноћног светљења и

био је светлији од овога. Светао параболичан прстен око језгре био је тако

до половине септембра 1811 светлији од.

простора у њему, затим је почела му светлоћа опадати и крајем октобра био је тавнији од нутарњега простора.

Од свију комета у овоме столећу по казала. се најлепша у септембру 1858., којој се реп врло лепо могао видети. Нешто више о њој.

Године 1858. јуна 2. опазио је асстроном Донати на звездарници Флорентијској телескопом комету једну, која се слободним оком видела тек 10. септембра. Име јој је дато по Донату: донатијева комета.

Најсветлија је била читава репатица крајем септембра и почетком октобра, а реп је најдужи био 6. Т. и 8. октобра.

Реп је према глави био много ужи него што се код пређашњих комета виђало. Неких дана је изгледао као ракетла, која би падала. Никад није био прав,

него свагда савијен и на испупченој стра-

изгледала,

| ту велике комете од год. 1680.

ар 7 | лази у

Е =Ј8 ЈИ увеј ујка Се ОМ Са другој, кроз његаа еомагје дррети и најмање звезде.

Кад се репата звезда посматрала кроз дурбин, који је шездесет пута повећавао, јој је језгра као кугла нека, која се налазила у магли и није била одељена од ове магле. Иза кугле је био доста таван простор, који је реп делио у две светле пруге; он је увек био св'тлији но остало небо, али што је ишао даље од главе, све се више губио.

Кад се посматрала донатијева комета, на јаче телескопе, то јој је била језгра састављена из више светлих слојева: најсветлији део био је параболичан конојид, а око њега тавније и светлије пруге.

4. Код планета се може пут им дознати и определити много лакше, него код репатица, а то због тог, што се планете ретко удаље од земљипог гута; комете пак дођу час близу земље, а час се опет јако 'удале; оне се виде тек онда, кад су ближе земљи и сунцу, кадсу пак далеко не виде се; отуда је то, да их неможемо увек на небу видети, но баш због

тога им се не да лако ни пут испитати, јер по оно мало пута, који оне пређу, док су човеку на погледу, не даде се

лако судити, какав је цео пут.

Небесни путови планета и наше земље праве међу собом мален кут, а комете са земљиним путом или такозваном еклиптиком ч'не каткад кут од скоро 90 степена, другим речма: пут комете је скоро усправљен на еклиптици.

Све ово не допушта, да се прави пут лако определи, и зато се дуго времена узалуд тражиле п постављале теорије које би што тачнија рачуна дале о правоме путу репатих звезда.

Први је био Дерфел, којије по пуи 1681. да ће бити пут комета парабоп у љеној жижи је сунце.

Ово се мњење доцније потврдило, кад

мислио, ла,

је Њутн изишао са новом теоријом о

светскоме систему. То је било прво мишљење о правоме путу репатих звезда, и потврђено је, по доцнија испитивања п истраживања показала су још нешто више: Пут репатица може бити и елипса, па п хипербола. Ако се креће по путу параболичном хиперболичном, то се комета може само једанпут: она долази из грдне даљине. приближи се сунцу и зем: љи и ми је тада видимо, затим опет однеизмерну даљину, да се никад више не поврати. Репатица се може само онда повратити, ако се креће по елиштичноме путу.

Део параболе на темену њеном сасвим се судара са делом елипсе на истоме месту, ако јој је ексцентрицитет врло велики; и ако пи парабола п елипса имају исту жижу. Са овога разлога држе неки, да се комете крећу исто тако као и планете само по елиптичном путу, али је ексцентрицитет у тих елипса врло ве. лики; другим речма се може рећи, да су путови комета по небесноме простору јако развучене елипсе.

Е н ке јеиз сигурних дата о репат. ци од год. 1680. и 1681. нашао, да је њен пут елиптичан, да је најдаље од сунца на 17.000 милијона миља, најближе је на 32.000 миља.

Око сунца обиђе тако

за 8800 годи-