Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
+
НЕ БР
таи а
пи по пол алела Гаја доље тла _-к | ли
пир
Е Б 07 58.
ОРНСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
325
шао змају, да му то каже, овога више није било на месту.
У приповетци „Баш Чели к“ казује се опет, како су три царске кћери у три ноћи одведене, пак се дословно вели: „Задрма се цијели двоју, настаде нека хука, вриска, пјевање, сијевање, бирекао, сама ватраоко двора сипа,“ Те три сестре одвела су три цара: змајевски, соколовски иорловески, који су мотли намирисати „човечију кост,“ као ала „рајску душу“, од којих је сваки имао по неколико хиљада војске свога соја, те који су заједнички ратовали против Баш-Челика, но увек му подлегали.
Тај је био у тешко гвожђе окован, па кад му је царевић уз обећана три живота дао две маштраве воде да попије и једну, да се по глави полије, Баш-Челик скочи као муња, рашири крила, полети и одведе му жену, коју уз сву асистенцију од три побратима, цара и њихове војске, није могао отети, док није дознао да има висока планина, у планини лисица, у њој срце, у овом тицала у овој Баш-Челиковој унаштво. Кад је те три животиње убио, онда је и БашЧелик издануо.
Те приче о змајевима и њиховим сестрама не по Душану и Милошу, него по апетиту и ерчаности, прибележио нам је Вук у својој збирци народних умо“ творина, а биће их без двојбе још у народу. Но ми имамо основана разлога за претпоставку, да је такових прича о змајевима и сузмајицама, пији постанак датира свакако још из такозване поганске добе српског народа, у књижевности богомилске јереси, која је позната под именом лажне апокриФне и од које је врло мало останка до нас допрло, да је, велимо у тој богомилској књижевности било још много више такових прича, но да су ти књижевни производи онако исто пали жртвом тежњи српских владара, нарочито пак цара Душана, за униФормацијом вере и за централизацијом државе, као и богомилска јерес сама, ко јој данаске нема ни трага ни гласа. ба гледишта важности устменог и писменог народног предања, по народну образованост неможемо тај губитак прежалити. Но и ово, што смо о нашим змајевима приповедили, довољно је, да им обиљежи изглед и значај у великим потезима.
А сад ћемо све оно, што смо досад казали, летимице прећи и покушати, да оно, што је сродно, зберемо у једно, оно што је особено, одлучимо, оно, што је у плашт симболије и алегорије завијено, одкријемо и на те: мељу тих резултата изведемо наше истражне закључке.
Пре свега опажамо 1. опште својство, да су сви змајеви, које смо досад цитирали, по облику страшни, по снази силни, по ћуди опаки или жестоки и да су сви алегорисана, композиција од саставина разних грабежинухи опаких животиња, чиме је и њихов реалан значај обиљежен. Истина, код грчких змајева превлађује више змијински, а код наших аждаја више крокодилски моменат, али то им неодузима ништа од њиховог општег својства: опакости и шкодљивости,
Сгечае рту:
| наш змај, што вели копачу за благо, да није
2. Изузевши наше змајеве, где они изрично као такви долазе, који су под утиском окружавајућих ји околности — као што ћемо то после видити — добили специфично српски значај, имају они више глава, јапан-
_ ски змај и српске аждаје по 8, по 9, а грчки богме,и по 100 глава.
3. Живе већином код воде: у риту, у језеру, на извору. Херкул мора да тера лернејску хидру са усијаним стрелама из рита, а наша једна аждаја страдава због тога, што неможе да замочи своју „пусту глву“ у језеро.
4. Чувају неко поверено им добро, (што показује на неку вишу силу) већином благо, било сад у облику златнога руна, као колхиски змај, или у облику блага са нибелуншким претеном, као германски, ФаФнир, или од злата јабуку, као наша
ала, или „аспре у облој пари,“ као онај
= 2
Из домаћег живота: Јаднице! По слици сликара Греза,
ни „моје ни твоје.“
5. Одликују се особитом храброшћу. Ту морају Херкули и Перзеји, Јамато-Такеји и СигФриди, Змај деспоти Вуции Стојше да ступе на побориште, ако хоће, да је победа њина.
6. Имају ванредан апетит, прождиру коње и јунаке, покадкад и царске кћери а наши змајеви, као просвећенији, три вола, три пећке леба и 8 акова вина.
“. Имају своју Ахилову пету, своју снагу, своје јунаштво, једни у глави, као Медуза, други под трбувом, као Шилеров змај и ФаФнир, трећи у крили или у другим жи-
вотињама, као наши змајеви и аждаје. Са уништењем те спаге гину.
8. Претварају се пз једног вида у други, као сестре Горгонке, германски ФаФнир, паш Баш-Челик и она аждаја, што изходи у облику зеца а у рекавици се претвара у аждају; као и онај прелазак „снаге“ из једне живо-
тиње у другу. То опомиње на индијску веру о прометању душе из једног ортаничког ви“ да у други, чиме је доказано донекле опште порекло змајева. |
Ређање змајевских особина одвело би нас далеко, па зато ћемо се мало забавити са змајском симболијом. О индијском Ахију казали смо већ, да оличава сушу, а о грчком Тисеј у, да представља олују. Џипање ватре код већине змајева и особито код наших ерпских, показује оличавањеогња, било саду облику сунца, или муњевине, на што нас упућује и спољашњост змајевека у облику змије, која симболички представља муњу.
Змајеви, што их је послао бог морски Пезејдон на Лаокоона могу представљати воду, што се код наших аждаја, које је име сигурно од дажди, кише, изведено, које се конзеквентно у води држе, готово позитивно устврдити може. Ала пак, која води облаке и бори се с' берићетом, која диже ветрину, да се све дрва крше, такоје карактерисана, да је мир, ном савешћу можемо узети за персониФикацију олује и туче. Овом приликом неможе ми се на ино, а да неупозорим на Фрапантну сличност између Хезијодовог описивања олујаша Тисеја, и нашег о змају, где се вели: „Чадрма се цијели двор, настаде нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао, сама ватра око двора сипа.“
Ко се ту несећа оне сферичне музике, што ју производи Тисеј 2 Исто тако морам упозорити на сличност речи Змај са индијским богом Сомо м, који претставља да жд, и мисирским Ом и-ом, који представља суш у чиме би се и источно порекло и персониФикација змајева разјаснила. Но доста 0 симболији.
Сад ћу само још да кажем, како наши змајеви, колико сеу вањској сличности са другим змајевима слажу, толико се по евојој ћуди од свију други разликују. Онимисло и раде као и људи. Не нападају никог иза бусије, него отворено ступају у акцију и боре се као прави јунациа о прождирању људи и животиња ни спомена нема. Они одлазе навадно код женских на ашиковање или их отму за жену, говоре, и Филозофирају, као људи, бацају се буздованом, живе на чардаку или на, кули, играју се, дају се „поискати“, имају људска имена, као н. п. Младен, имају своје цареве, своју војску, узимају странку за овога или онога, праве примирија, чине за недељу дана весеље, једу печења п леба; а пију вина, баш као прави људи и братимв се с њима. Ми смо дакле наше змајеве не само хуманизирали, онако, као Грци своје богове, ми смо их скроз и скроз србизирали, и лобратили сеш њима онако, као што смо узели Загоркињу вилу за нашу посестриму. У том се наши змајеви разликују од туђих и то нам ваља запамтити. Али нетреба мислити, да су наши змајеви особе из давних давнина, имамо ми још | нису – на-
Могзе зсојр:
змајева, ши змајеви изумрли. Такав један змај је онај, који се незадржава на сталном месту, него се вије сад над Будимом градом, а сада над Фрушком Авалом. Тај Змај нас ево већ својих 230 година соколи п сипа ватру на наше душмане. Он бдије над
или