Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

СРПОКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,

те ТВСлаЕ . Врховац је баш напротив напртао неколико сибирских крајина, које ни по лепоти ни по уређености ни мало не уступају нашим крајевима, изјавило писцу своје допадање како на избору предмета, тако и на начину, којим га је извео.

Опет наста пријатељски разговор, који се поново утиша, кад звучан глас ред седников огласи да долази на ред „Фељтон“ Млади књижевник г. Лах ког хвале као вредног и ваљаног статистичара, прочитао је статистичку расправу о крањској, у ко јој је по котарима сравњивао јачину словенскога живља према незнатним Фрагментима других народности. И ова се расправа врло допала. Као трећи предмет избаци још др Зарник неку шаљ ву „репензију“ о Чесима, која је са свију страпа смејом и одобравањем пропраћена Између тих предмета се наздрављало и певало, а здравице се тицаху већином присутнога жупана Грасели“ја и варошких представника, који су били верни тумачи народних жеља, кад су закључак донели, ла словенски језик буде у будуће дело: водан у ЈБуорани. Председник је још објавио, шта ће бити на дневноме реду идућега састанка и позвао је друштво, да за исти изабере себи председника, јер на сваком састанку је други прдседник. Пошто је и то обављено, повика председник, да је настала „република“ и сада отпоче весеље и провађање без програма „Летиле су небројене наздравице, а у пространој дворани одјекиваху по избор песме, од којих скоро свака друга беше српска. Било је већ далеко по поноћи, кад сам се вратио у свој стан из тога за мене тако занимљивога друштва.

Кратким описом овога састанка, на ком сам присуствовао уонао сам уједно читаоце са „древним редом“ свију састанака „литерарнога и забавнога круга“ Не треба много да говорим о користи такових састанака по лепшу друштвеност и њихову упливу на јаван, политичан и књижеван живот. Пример љубљански књижев ника повукао је за собом и словенске књижевнике у Маринбору, те и они приређују сада сличне вечерње састанке.

Нисам могао да пропустим, а да се приликом тог састанка са словенским књижевницима не инФормишем о стању њиховог новинарстла и одношају публике

Друштво је |

према истом. Ниједан од словенских лис- |

стова нема узрока, да се тужи на одзив публике и са те је стране свима опстанак осигуран. Отид ме је било да кажем како смо ми Срби у том погледу заостали. Про. Левец, уредник „Љубљанског Звона“, врстан словенски књижевик и добар поз

навалац и наше српске књижевности није

могао доста начуди, како такав ваљано уређени лист као што су „Орпске илустроване новине“ има повода да се тужи на немар публике. Да наша тако звана ин"телигенција има само у пола оне патрпотске свести, што ју имају њена словенска браћа, неби заиста могли да читамо таке изјаве, какве нам скоро сваки број ових новина доноси. Али словенска интелигенција вазда је вољна да потпомогне свако подузеће, којим се књижевност, унапређује, јер је свесна да се по степену, на ком им се налази књижевност. 0пењују и народи. У нашој интелигенцији има напротив многих, који неће себи да узму ни труда, да се упознаду са књи"жевношћу свог народа, а некамоли да сво-

"ју Словенци два:

јим учешћем и моралним признањем буду побуде књижевницима за вољнији и жив-

љи радНарод, који је истом почео да живи политичним животом, мора — разуме се

—- велику пажњу да посвећује“ политичним листовима. (Оловенци их имају више и сви су добро уређивани. У Љубљани излазе „З[омепзјк! пагод“ и „З1оџепес“ први сваки дан, други три пут на недељу. Г "Трету излави два пут недељно „ЕФипозе“ орган политичнога друштва за Приморје, а у Горици један пут недељно „Боса“ (словенско име за реку Изенпо). Уз ове листове пристаје и „Миг“,. који два пут месечно у Целовцу излази им ма разан садржај, али доноси и политичне вести. Шређашњих година делили су се ти листови на младо- и старо-словенске, али су се они сада на срећу оста. вили свију домаћих распри и сложно и једнодушно војују за политично признање словенске народности. У последње време примећава се нека мала зађевица због „Народног дома,“ који треба у облику монументалне зграде да се подигне уљубљани као спољашњи знак будне народне свести. На „Народни дом“ купе се већу велико на све стране прилози, али Словенци на народним границама нису врло

одушевљени за то подузеће, које сматра- |

ју као луксус, него би хтели да се уме“ сто тога народна пожртвованост обрати оснивању школа у Корушкој, Штајеру и горичком крају, где прети опасност словенској народностии где је немачки „осћимеглп“ већ своје удице бацио. Али пошто прво подузеће не искључује друго, то се надајмо, да ће Словенци смоћи средства,

и за одржање своје на гранипама загро- |

жене народности и да ће се наскоро у тишати и та маларазмирица, због које је лист „Зоса“ морао да промене свог уред-

ника, јер је исти сувише јасна изразада-

вао мнењу против оснивања ·„Народног аома.“

Белетристично-књижевних листова има„СОјабђавзки 2“оп“ ји излази у Љубљани у месечним свескама од 4 табака и „Егез. Герочјоџеп 1 гпапабуеп 56, који излази у Деловцу један пут на месец у свескама од 5 табака. Оба имају Формат и облик наше „Отапбине-“ Оба листа једнако су изврена. Привредних листова има три: „Момсе“ које излазе у Љубљани један пут недељно, „ЗТомепзки созродаг“, излази у Марибору сваког четвртка и „Созродага ЈЕ њег ц. кр. зи „Оскеђак: Соуаг5“ у Љубљани двапут месечно; „Ророшшке у Цељу један пут на месец и „боја“ у пат без опредељеног рока. у месечним свескама од 2 табака излази у Љубљани „зјомепз ргаутк“, исто тако месечно у Љубљани „Сегкует ојазтик,“ лист за црквену музику, а католички дрквени лист „2оодпја Пашса“ излази један пут на недељу опет у Љубљани. Деца имају илустрован лист „Угеес“, који месечно један пут у Љуб. љани излази, а у истом року и из истог

места излеће и шаљив лист „Вгепсеј|“ (комарац). Ту је дакле свега 18 листова, које

сам имао прилике да видим и разгледам, али ће бити још два три, који мени до руке не дођоше. Сем тога излазе многе књиге, а читаоци овога листа познају већ

ко“ |

излази у Горици као гласило тамош- | економског друштва у месеч- | ним свескама. Од школских лнетова изла- |

| Шочетнице природнит наука. "| у природне науке мнатисао Т. Х. Хексла.

| Шревео Др.

обилни рад „Матице славенске“ и „Друштва св. Мохора“. Тако богат литераран живот развио је народ, који нешто више преко милијон душа броји (у целој Аус трији 1,140.804) и не може да се похвали великим материјалним благостањем. Коме сам год од Олавенаца помињао леп успех, што су га постигли на свима пољима народнога живота, сваки ми је одвраћао, да је све то истом почетак и да њихова тежња није тиме још нп из далека задовољена.

Књижевни језик (Оловенаца све се више дотерује по нашем, па та реформа ухази постепено и у жив говор. Стога ће свак Орбин лако Словенца разумети иза време мога вишенедељнога борвлења међу Словенцима нисам имао никад потребу, да се у саобраћају ш њима страним језиком служим.

Још пре мога одласка из Љубљане имао сам прилику, да будем на једном народном скупу, који је држан у вели. кој читаоничкој дворани, а цел му је била да истакне посланичког кандидата за царевинско веће. Било је искупљено преко 200 људи различитих сталежа. Саветовање је текло у најбољем реду и никад нисам видео тако мирну и ипак за највећа добра човечанства тако одушевљену скупштину. Кад је био крај скупу, запитао ме др. Зарник: како вам се дакле допада наш словенски народе Видео сам, рекох, да сте људи, и не бојим се, да ће вас прогутати таласи немачкога мора.

Многи Немци ематрају још и данас Словенце за ратарски народ, који нема, никаквог права на лешпу будућност. Али хтели не хтели, мораће се и они скоро навикнути, да у Оловенцима сматрају народ, који је свестан свога вечнога права и који ни за живу главу неће од то-

га отступити, него ће га чувати чврсто и непоколебимо на понос и срећу своју М. П.

и целога (ловенства.

ћењиге га школу и народ свеска осма.

дишти увод

Лаза Шаљзу, шеф отлатинскиг лекара у, Београду. Нови Сад, падање штам-= парије А. Шајевића. 1882. 6" с. 97.

Да изјавимо најпре своју радост, што видимо да се после дуже паузе ево опет наставља излазење ове тако корисне и савремене библиотеке. У пређашњем низу заступљени су поглавито енглески писци и то најбоља имена, којима се наука поноси. Писци у Енглеској имају тако красан начин излагања, да у томе могу заиста за углед да служе. То у пуној мери вреди и за писца, којим редакција „По четница природних наука“ отвара нов низ својих издања.

Цељ књиге исказана је доста јасно у њеном наслову. У уводу се разлажу средства и начин, којим докучујемо шта и како бива у природи и границе, које су при том постав љене нашим сазнању. У другом оделењу поематрају се минерална и жива тела и казује се разлика, која између истих постоји. У одсеку о минералним телима изнесене су и раз“ јашњене најобичније појаве, које видимо на