Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

вота на земљи. На свршетку обзире се писац укратко и на душевне појаве.

Метода, која је употребљена у књизи, индуктивна је, т.ј. свуда је пора пут посматрања и огледа, а то је заиста једини целисходан начин за писање таквог дела. Лутор има у великој мерни дар, даса мало речи казује много и-добро, и то је светла страна његове књижице, на којој се оснива њезина трајна вредност. Ту јој не одричемо и кад кажемо, да нам се чини, да није доста елементарна и да многе ствари предпоставља које се у великом кругу читалаца бар код пас у Угарској тешко налазе. О тога ће по нашем мњењу у тој књизи више да уживавећ развијенији читалац, који је донекле упознат са природним наукама, а за почетника биће то мало тешко. Али први ћезато да ужива у пу“ ној мери.

Ва енглеску публику не постоји без сумње тешкоћа, које се дотакосмо, а знатно ју елиминише н оригинална и непосредна беседа

„Наћи тачан и згодан назив за изразе, којима се Енглез служи, то је — као што се знаде — тешка задаћа,“ вели др. Ј.Г. Балентин, рецензенат немачког превода једне енглеске књиге, која је такођер са овим почетницама и на српском језику изишла („Физикална географија од Гејкија“ ~). Овај српски превод није рађен по енглеском оригиналу, не-

ауторова.

то истом по немачком преводу и онда се може | мислити колике су се ту тешкоће тек нагоми- |

лале, да се каже све онако јасном добро као |

што стоји у оригиналу. Српски преводилац пмао је пред собом заиста тешку 3а-

даћу и није чудо што није свуда најсрсетније решио. Како се н. пр. читају теш ко прве стране са недостојања згодних израза! Али поред веће пажње преводиочеве могле су ипак гдекоје ствари боље да испадну. Тако он оно, што други српски писци зову „појава“ назива „ствар“ (е. 4), а где и сам осећа неупутност тог израза вели „Феномен“. Нису феномени за нашу књигу, нарочито не у почетници. Дефиниција огледа или као што преводилац вели „опита“ до зла Бога је тешка (е. 16.) тако да је управо чудо како може човек таку малу ствар тако заплетено да предетави. Почетника ће да буни и недосљедно употребљавање гдекојих израза, тако се н. пр, противуставља (на с. 08. и др.) „течност“ и „гас“, а пре тога је говорено да је и гас течност. Из књиге није јасно да ли је уважина“ то исто што и „тежина“ и не могосмо да изнађемо ваљан разлог зашто се преводилац служи сад једним сад другим изразом; да не знамо шта хоће да се каже ни-

кад неби разумели смисао ове реченице (на

с. 68.): „лед, пара и тежина (2) воде имају по |

важини (2) исту количину од оба гаса кисик и водоник, и ништа друго.“ У оде. 49. говори се о атомима и молекилима, али тешко да ће отуд — и то кривицом преводиоца бити коме јасна разлика између та два појма. Ту је ушао и Јарзиз сајапи да се „у молекилу воде находе један атом водика и два атома кисика“ (а требало је обратно). На с. 49. каже се, да је тачка врења 100%, а одмах на с. 90. да је 80", а нигде нема помена да има различитих степена.

У место „запремина“ употребљује се реч „обим“ (е. 51.) што није једно исто, а Ђерам на теразијама назива се иг (с. 28.) ваљда по немачком „Јосћ,“

Кад имамо буре „са разитим пипком“ (е. #0.) онда се тера вода „у осовитоме правцу“ (е. 41.) него је као што се ниже ка-

=) „ЈКефеегвер фитсћ те рададотвсће Ттераћиу“ Ура, УШИ ба 18

1882,

|лу и

| линезијом

„кад је буре скоро сасвим празно, тада млас пада на земљу скоро осовито“ (е. 2.) Књизи, која треба де служи за поуку, веома шкоде такве контрадикције. Изрази „разит и „осовит“ не употребљују се иначе у нашој математичкој књижевности.

И опет понављамо да ове мане превода не помрачују вредност самога дела, које као изврсно и ваљано заслужује сваку препоруку. И из оваког као што га ми Орби добисмо моћи ће много што да се научи. Горње приметбе навели смо што исти г. преводилац преводи још једно дело за горњу збирку, па би искрено. желели, да му тај посао испадне боље за руком, а то се може с правом очекивати, јер је исти пшеац добро превео „Физикалну географију“ и „Геолсгију,“ која су дела пре две године изашла. Али није довољно рећи (в. „Једна реч читаоду“ на крају књиге): „У похвалу или препоруку ове књижице немам шта казати — њу препоручује више име њезинога славнога пиеца и т. д.“ него се по мом немеродавном мнењу ваља и потрудити,

| да превод испадне што достојнији „славнога

писца.“

М. Петровић.

5 54

Статистика.

Шта све раде Французиг [о извештају, што је достављен етатистичној дружини вадимо ове податке: Њих 19.500,000 живило је од земљерадње;: 9.800000 су радници у рулддницима, Фабрикама и другим

ма; 1.600,000 одали се науци, литератури или вештинама. њих 2.400,000 су их пензијонирци ил не раде ништа.

ЈНенсни рад у Лондопу 0 последњем попису. било је у Лондону 226,000 женских радилица-слушкиња, 16,000 учитељица и васпитатељака, 5,100 књиговескиња, 4,500 што су правиле лепо, вештачко цвеће, 98,500 које су чистиле хаљине и кројачица, 28.000 везиља, 4.800 ципеларкиња, 10,800 што су радиле на машини и 44,000 праља.

пређење и потрошњу женског рада у Лондону, ; иглом, јер је тог доста у свету. Они тамо уче девојке и жене, како да негују болеснике, да

| цртају а особито да цртају нацрте за ткани-

це, тапете н, т. д. Уче да праве карте посетнице и за честитања имена-дне и нове године, даље их уче сликању на дрвету, стакпорцелану, даље у чешљану и намештању косе. Уче их да се знају свугде наћи, особито пак у већим кућама и отменим кру“ говима. Оне знају лепо служити за ручковима намештати пешкире и посуђе, печење „транжирати“ и. т. д. Шрво морају и испит да полажу из свега тог пред отменим госпођама, а после су увек онде, где се дају повеће части и забаве. Госпође Енглеске се хвале е њима, ако ништа, а опо бар уштеде много више — вина.

Беликв вароши у Европи. Лондон има 3.882,440 становника, Париз 2.225.910, Берлин 1,120,500(2) а Беч 1.108,110. У тим варошима живе по том свега 8.288,960 т. ј. толико скоро људи, колико их је свега у Средњој Азији (8.519,000), п скоро двапут толико, колико у петом делу света — Аустралији е По(+.282,000) Сам Лондон има више становника, но васколика Саксонска (2.912,800, или сва Швајцарска (2.846,100) Шариз више но Тунис (2.100,000) или цела Бугарска (1.998,980) или цела Грчка (1.979,420), или Виртембершка (1 971,120) или Данска (1.969.000) ил Норвешка (1.918,500), или цела Србија 1,100,000 пи. т. д. У Берлину, да их је још

радионицама; | 4.200,000 се баве трговином или су у банка-

модисткиње биле. 14.500.

не иде много за тим, да се уче радње е |

= ~ - Е ннЕ 2 Е . а Мата И а веза трње па ис зреи је и ( = - = Е Е Е 5: == г : = ла = 834 СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ. води и ваздуху, тим главним стубовима жи- | же у почетку „правац тока рази т“ и тек | 16.000 људи — било бп тад, кло скупа,. .,. ДЕ е 3

| вјене државе. — У

у џет немачких херцештва (1.188,780). Уз ове. | и ове; Петроград“

велике вароши иристају има 876,010, Москва 611.970, а Цариград. 600,000 становника, Гласгов 555,940, и Ливерпул 252,480 Неапуљ има 498,110, Хамбург 410,120, Бирмингам 400,760, Лијон 212,890 Мадрид 867,280, Буда-Пешта 260,580, Марсељ. 821,980, Минчестар 841,510, Варшава 8389,340 Милано 821.840, Амстердам 817,010, Дублин

814%,660, Рим 300,470. Даље долазе вароши,

које имају преко 200,000. Ту спада: Шефилд. има 284,410, за њом долазе: Бреслава, (22.910, Турин (222,830), Лисабон (246,340) Палерм,

(244,990), Копенхаген (284,850), Минхен (280,00)

без предграђа, Букурешт (221,800), Бордо (220.960) Дражђани (220,820)Барцелона (215,960, Единбург (215,150) Бристол (206,200). Провијант на лађи Лмеринансној. Не знају сви, шта и колико провијанта носи лађа собом на свом путу. Зато ћемо овде споменути колико је провијанта лађа „СеПет“ собом понела — била је као каква гостијоница на мо= ру. Људи мрнара било је 112, а путника 1116. За пут од 16 дана ево ово је спремила: 23000 Фуната меса, посољена меса пи рибе, 1410 Фуната рибе, 2186 Ф. џернате животиње, 264 Ф. меса и језика 998 Ф. осушених шунака, 920. Ф. сира, 108 кутијица сардина 18958 јаја, 441 теглица млека, 5200 Ф. масла 42000 Ф кромпира, #1268 Ф. хлеба, 4200 Ф. лешњика и ораја, 2800 Ф. кафе, 180 Ф. теја и вазда. деликатеса: воћа, чоколаде и. т. д. Од пића. нонели су 820 боца Француског, 860 боца рајн-

ског, 290 боца шампањског, 860 тшпиритуов-

на пића, 100 боца портера, 9800 боца пива, 120 боца соде-воде и 800 боца селтера и киселе воде.

Проналасци.

Нуће, што не могу да изгоре. Кримски грађанин из гувернаторства Јекатеринослав, неки Солвцев, држао је предавање у Одеси, да куће не изгору што је врло прост и јефти проналазак. Влада га позвала да начини пројект таке куће. У Русијп се често догађају

| грдни пожари, те ће овај изуметак сада добро

доћи.

Талијансни Едисон. 1 Италија, завитај гењија, колевка најважнијих проналазака и она има свог Едисона, кло оно Американске Сједи-= ! Туосаску, малом сеопу Пијемонтском ради, је дуго година у свромној радлоници својој незнани сељак Круто, а нико не знаде, шта он то ради. — У селу га прозвали лудаком. — После дванаесто-годитт“ њег, трпељивог рада и дуга искуства — јешио је он највећи проблем наших дана, а тај проблем није могао известини Едисон, ни

5 | други, Учинио је и изнашао, да се помоћу Потрошња женског рада. Дружина за уна-

електричке струје угљеник скупља и тиме

слике предмета ког образују. — Тај проналазак је важан по индустрију. == Зна се, да се помоћу галванопластике даде предмет онај на металу израдити али је врло скупо — овим

пак преналаском то је много олакшано. Али не само даје то једини проналазак, још важ= нији је проналазак да се тиме електрички о:= ветљава с белим пламеном.

Комуникација.

По Дунаву п речпцама п рекама, што се у њега уливају плове мање и веће лађе пре ко 7,900 километара, од тих преплове 5280к. лађе паропловке. На тој реци, године 1577 и 1518 носпло се до 86,8 милијона метарских цената. То што се учини с толиким лађама то све учинила би жељезница са 350,000 кола, толико пронесе сама жељезница. Могфуезе годиње. Али, кад узмемо друге реке, н. пр. Рајпу или Лабу; се њима стоји још горе и жалосније. Рајна имаде простора од 3,880 квадратних миља, а плови се по 688 километара, једва. дакле четвртином Дунава. 1579 пронело се на Рајни 51 милијон метарских цената. На Лаби је простора до 2700 кв. м"ља, од Аусига до Хамбурга се плови, а између њих је 665 километара. Године 1878 пронело се 40,8 милијона метарских цената робе и 2.715 милијона дрвета.

Мерник Фолвер, у седници друштва Ва нзћ аззосјаноп Тог ће адуапсешепф о зсјепсе држао је беседу о брзини жељезница и пароброда од године 1880, управо 1885; када је лађа „Сиријус“ први пут пошла на