Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

| | | | | | | | |

оне"

линк

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

990

океан. ШИзмеђ Ливерпола и Манчестра испо четка се пловило 5—10 енгл. миља (8—16 километара), ретко кад 12 миља за један сахат Најбржа епглеска лађа између Лондона и Е-

динбурга плови +0— (0 километара за сахат,.

а кад и кад и до 96 километара. При том, иде лађа с највећом тачношћу и увек стигне на одређено место скоро у онај тренутак. Први пут у Нев-јорк трајао је 17 дана, а „АЛазка“ ту сад скоро стигла је из Пев-Јорка у Квенетовн за 6 дана и 22 сахата. Џа тако јеи

_ ес морским лађама од 1888 године. „Сиријус“

· жтречно

је могао носити само 700 тона и имао ма: 820 коњских снага, сад „Сњу ог Коте“ шину од 320 коњских снага, сад „Су о: Коте носи 18500 тона, а машина му 10000 кољеских епага.

Свет се у осталом вара, ако мисли, да енглеске лађе брже плове, но Француске или северне немачке. Из

извештаја се види, да најбрже пређу у километру 0:91 минут, а од Берлина до Колоња, преко 1:01 минута. Најбрже се плови на најмањим пругама између „Лондона до Довера (0:887) и Отендал — Лерте (0:888). Дакле најбрже се иде у Енглеској п Немачкој. У Америци лакше плове. Етнограгија.

Најновије дело Хермана Вамберије. да који дан, па ће се научна литература обогатити знатним делом једним. Знани и чувени пут: ник Херман Вамбери у Будим-ПЏешти издаје на свет дело: „О постанку Маџара.“ Угарска академија знаности издаће дело то на мађарском, Брокхаув у „Лајпцигу на немачком, а ранцески издаван Хашет на Француском језику. Дело ће то изнети до 40 штампаних "табака и разјаснити и расветлити многа нејасна питања о постанку Маџара. Јер, баш противно многим путницима и радницима на пољу језика — доказује Вамбери, да је мапарски језик сродан турском и негда турски и био. ЏШисац је радио луних 20 година на "том делу своме.

Литература.

Лепа нњижевност у Угаргној. „Место да чи"таоцима својим омиле ваљан, бољи укус, а оно издавачи веле: „поп ојећ“ а аутори: „оно је добро, што свет најрадије чита и што највичаше купаца има. Често се чују тужбе и јадиковања, да се Маџари угледају на туђинску књижевност, да узимају космополитски карак"ер и да нестаје народног карактера, народпе «собине. А то је врло жалосно! Не може се искатп, да се маџарска литература одрече тог уплива сасвим, нико неће бранити, да се најлештше цвеће из башта осталих народа не

пренесе у маџарску књижевност, али при из- |

бору се мора већа пажња и брига употребити. Али, при том се несме заборавити ни народни карактер, који је у светској места имена и лепа гласа стекао, лириком Пете Фијевом и романом Јокајевим. Смер литературе је да подигне човека, а не да га сурва у блато и брлог.“ То је ето писао Лудвик Кошут „ЏегеФијевомдруштву у Будим- Пешти. Метеорологија и Физика.

Које су птице веснице јанв зиме % По птипама и доласку им, казују људи, каква ће бити зима. Новине јављају сваке позне зиме,

час овде, час онде, да ће зима бити врло же- |

јака. Али еви ти предсказивачи се варају. Птице, што долазе у даљне крајеве, чим наступи зима, дижу се, али не иду све једним путем. Час се виде у Францусцој, час у Холандији час опет у Немачкој читава јата дивљих патака и гусака тде одлећу. Ако хоћемо по њиховом инстинкту да закључујемо то, мислим, да будемо консеквентни, морамо узети, да ће зима онде најблажија бити, куд оне прођу, с тога се не треба узнемиравати, ако видимо вазда гусака. — Али те птице остављају у северним земљама нешто друштва, које се тек онда дижу даље, кад већ наступи јака зима. То су ти весници, који се ваља бојати. Кад прођу дивљи голубови, гуске и патке, тада се већ ваља спремати за зиму. Треба дакле гледати на то, које птице прелете, а не колико њих.

стока и

Елентрично осветлењв целе вароти. Варо: рошица Честерфилд у Енгеској, прва је од свих Европских одбацила гас и увела елеосветлење. Удешен је средишни за-

вод, који ће 40, управо 820 ламапа осветљавати. Едисонова светлост у Нев-Јорну „5слепће Атешлсап“ вазда хвали Едисонову еветлост. Он је овако описује: У близини, одмах до грдних динамо-машина, што производе електричну отрују (магнети су тешки до 33000 Фуната) ту је одмах електрична батерија са 1000 лампа,кроз које се спроводи електрицитет.

Левет-Милер у Нев Јорку изискао је патенат па нов изуметак управо допуну у електричном осветљену. Машина, динамо-електирична што производи електричну етрују — тако је удешена, да из ње воде више цеви, које се могу и на друге цељи употребити. Тако једна струја је за осветљење, друга тера машине за рад и. т. д.

Готхардсни тунел. Теолог Др. Отапф казује резултате једногодишњег испитивања свог у Готхардском тунелу, испитивања о температури и вентилацији. Одатле видимо, да је температура у средини тунела (30, 2 степена) ретко кад скаче, кад и кад пак и опада (у Новембру 1881 чак за 10". У осталом је доста умерена и даје се подносити, осим на

оба краја, на уласку и изласку. — Што се!

тиче ветрења у тунелу, то се види из извештаја, да је брзина ваздуха од једног метра сасвим довољна, па да се бар једном дневно опрости тунел дима.

Као што већ споменусмо, држао је Др. К. В, Симен у седници и збору дружине: Већ Авзобаћоп Тог #ће адуапсетенћ ој зејепсе беседу у којој говори о својој милој замисли: да се не гори више тврд материјал но гас. „Није далеко“ то доба вели предавач „када ће гас горети. Осим другог, што је несретно код горења угљена, да споменем само онај дим, прљавост али пи то није практично, што се они важни споредни продукти губе, Годишња вредност тих споредних продуката износи само у Великој Британији неких 3 милијона Фуната стерлинга! Што се тиче електричпог осветлења, вели говорник, оно ће коштати истина више, но гас, ал ће га опет свугде пстиснути, јер електрицитет даје бољу светлост, ема ту експлозије и да се човек боји пожара, ваздух се ту не квари, а и топлота се том приликом велика не развија. Што се тиче тога, да се електрицитет употребљује за терање машина — вели говорник, да ће и то скоро наступити.

Јаднице ! По слици слихара Греза.

Мати, да обрадује своју ћерку јединицу, поклонила јој је птицу канарицу. Весели гост из топлих јужних крајева вио је девојци лепе и умилне песмице своје, кад год би она вре-

дно шила крај свога столића. Девојче је па- | зило и неговало малу певачацу — залагало је |

медом и шећером, само да јој што боље и што лепше поје. Али настадоше еуморни јесењи дани певачица умукну и поче да куња, а једнога дана када сива магла паде па свет девојче, дође да походи своју милу 600олесницу а она јадница отпојала своју последњу пеемицу. Сликарје умео да маленом сликом својом испише грдни бол девојчетов,а у тренутку, кад је п'ицу јадницу опазила мртву. Оригинал ове лепе слике налази се у галерији богатог банкара барова Ротшилда у Џаризу.

Орлови. По природи цртао Мицел.

Међу птицама грабљивицама стоје оргови и соколови у првоме реду. Орао је у нас из дана у дан све то ређа птица. „Орао гњездо врх тимора вије, јер слободе у равни“ ци није.“ Још у прошломе веку било јеу нашим крајевима много више орлова, али што људи већма крче шуму то већма узмичу орлови на висове и врлети, склањају се човеку. У орла је од вајкада навада, да се тешко даде отерати са места које је једном одабрао себи за легло и котило. Бива да орлови по стотинама година гнезде на каквој сурој сте-

ни и литици која је у средини тога предела.

Тако је на прилику брдо Орловац и Орлово бојиште више манастира Беочина средина Фрушке Горе. Отуда полећу и крстаре орлови по околини али знају своје међе докле полећу. Џриродњаца не знају да је било икада, да је ко убио матора орла вап његове области. Орао ратује против свакога ускока и дошљака, пе трпи никојег другога господара на својој држави и прогони из ње и своју властиту децу чим опа стану на своја крила. Орао је међу свима птицама грабљивицама у Европи лајвећи и најстраховитији крвник. Јаки телом, бистар духом а срчан и одважан, орао је најљући душманин птици и зверету у шуми и на планини. Тешко слабијему кад га угледа орао, нема му спаса, јер. се његовом бистроме оку тешко што отима. Почев ерном па до миша, тетребом па до дроада све му је плен; њему умиче само вижљавија и бржа зверка. Орао удара на свакога кога год може да докопа, граби лиса са пољане и куну са гране. Орао се креће брзо игсигурно, носи се дивно и мирно по виздуху без да много омахује крили а слеће као стрела на свој пљен који ће му ретко када умаћи. Кад напада закрвави отима и накостреши перје- Обично хвата своју жртву једном канџом 3, гушу а другом за груди те је удави брзо. Кад се жртва више не мичте, отпусти орао канџе и мотри оштро да ли му се пљен миче, да л' још душицом дише — мрдне ли се гњави га изнова. Кад је прегладнео, кида и ждере жив пљен. Орао стоји поносито, држи се управо као човек и погледа мирно и достојанствено око себе — само му око сева, знак је да није никада без бриге и на миру. Као што јена се. далу поносит тако је јадан кад гаца по прашинви — корача и скакуће, лелуја се тамо амо, У орла је око за чудо оштро И онда када узлети небу под облаке да га једва видимо као црну пегицу, из те грдне висине види орао оштро и јасно сваку и најмању зверку доле на земљи. Оком евојим продире он на неколико квадратних миља око себе. Као што оштро и далеко види, исто тако и слукти. По духовним својим особинама орао је обаврив и плашљив, јер је врло мудар, уз то је смео и срчан, велике је душе као лав, има срца да се сажали, уме да је одан п захвалан. Орао се као и друга својта му парим када одабере себи друга веран му је док је жив, ма да је иначе дружеван. Кад се пари не трпи такмаца и биће се за љубав своје драгане до крви док не дохака своме супарнику. Мужак и женка врло су нежни једно према другом. По неколико часова носе се високо под облацима, показују евоју вештину у лету а својим храпавим кликтањем просецају

| облаке.

Што је блаже доба да се орлови коте, то ређе полећу са места које су одабрали себи за гнездо. Марта месеца почињу да граде себи ново гнездо или да оправљају старо. Тај важни домаћи посао раде мужак и женка заједпо. Крајем марта или почетком априла снесе женка два три јајета и леже их самопо неколико недеља дана. Кад се излегу орлићи, доносе им маторке стрва са свих страна онда су права морија за сваку ептну зверу околу. Орлићи расту брзо и полетаре за три месеца. Тек под зиму одвајају се од евојих родитеља, блуде после шест до осам година, сами па се онда паре.

Дротаћ. Цртао еликару Урош Предић.

По северним крајевима Угарске, у пределу кршовитом и неплодном ж ве наша браћа Словаци, народ жив и чио али спромашан и мукотрпан. Прла и мршава земља не може са оно мало јечма и кромпира што роди на њојзи да изхрани толики евет за то Словак тражи себи зараде или на дому по рудокопима или оставља евој мили родни крај те иде у свет бели било као надничар, било као дрводеља биле као дротар. Но где год допре свуда га прати тавна сен његових домаћих тора, са чежњом п тугом помишља он на, својту што је остала на дому па чека да је захрани његова вредна рука радом у туђини. Једнога од отих вредних работника у туђем свету — приказује нам Урош Предић вештим пером својим — у онај мах када је минуо крај плота сеоске куће. Малиша што