Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

342

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

исто. су то и за тежаке, што зимске школе

економске за тежачку децу. Задруге дакле економеке ваља подизати и кад би се која зимска економска школа установила, прва би задаћа била учитељу те школе, да се друштво економеко склопи у оном округу, у ком је зимска економска школа његова. Али и пре него што се зимске економске школе подитну, ваља економске задруге склапати. Кад временом оваква задруга ојача и кад се увили благодетни утицај задруге на поједине чланове, онда може лако из ове задруге, да поникне и зимска економска школа. Са задругама економским ваља почети. Без удружења, без задруга не може бити ништа. Без њих остајемо на оном истом месту, где смо п сад. Из задруга поникле би дакле економске зимске школе. Из задруга поникле би изложбе, које бп од врло великога утицаја бите на читаве околице. Ту би се производи друштвени у дени подизали одликујући се својом добротом. Ту би се излагале најлешше ствари, које би за гледаоце велика 10 ука биле. Ту би чланови натицали се, ће шта лешше изложити. Ту би добијали награде они, који би најлепше што изложили, а тим би се подетицали на још бољи и бољи

рад. Све би ово једно из другога ишло, еа-

мо треба људи, који ће све ово покренути..

Ми треба да увидимо, да без материјалног напретка не може никаквога напретка бити. Кад се материјално подигнемо и оснажимо, онда се нећемо исељавати нитиће сеу наше крајеве туђинци досељавати и наша добра од нас отКад се материјално подигнемо, друкчијим очима погледати п на

купљивати. овда ћемо

кој И

вештину и друге просветне заводе. За сад“

нам је пак ово најнужније, што сам мало час изложио. Дакле прво и прво ваља подизати економска друштва и зимске економске школе. Учштељске школе и богословију ваља снабдети са изврсним економима. То би било најрадикалније средство против онога уза што наш народ пропада.“ Рада ево има досје мало међу нама усталаца. Жатмнога, дфлателен же мало. Молите Тосподина жатве, јако да изведетљ својо. Јован Живановић.

та, само ва оубо сл оубо лблатели на жатва У Карловцима

ОСА И ЗУДЕЈКА. (балада) > од — Анпела а цвећу се бисер сија = Бисер росица, А њежним га бајем љуби Румен зорица.

Бујао је мирис цветак Миљем обасут, Бујао је, ал' за мало — Џаде увенут, —

Спржио га један пламен Ока девина,

дулејка га погледала Дева невина.

Росом што је заливала Беше сестрица,

А што ју је зором звао Мајка старица.

У зрацима среће своје Живот вио је...

А тај цветак увенули Осман био је.

Зулејка га занијела, Чаром сјајаним,

Кивот му је запојила Миљем млађаним.

| не зраке као

Подигла га у облаке Горе високо,

А он кликну: „Ах Зулејко Моја лепојко !“

Подигла га, ал за мало. .. Неверница, клета Другог љуби ...а Османа Нестаде са света.

НЕХО 0 РЕПАТИЦ ЗВЕЗДА. 78

(

(Наставак.) патента, које се сунцу враћају. Тако

је бпелајева, која се појавила 172. године, затим 1085, па у Фебруару 1826. Ове је године Биела приметио, да се враћа. Године 1845. појавила се поново, но је знатно, да се сада поделила у две репатице; обе су биле 11. Фебруара 1846. најближе сунцу а једна од друге 41.900 миља. Годипе 1852. у јевен по рачуну напред, опет су обе биле најближе сунцу, али су тада биле једна од друге већ до 322.000 миља далеко. Године 1859. се нису опазиле, тако исто ни год. 1865-66, ма да је рачун искао, да се морају тих година појавити; но зато се вратиле 1812.

Ф еј (Еауе) је године 1843. открио једну комету без репа, која се опазилан год. 1851., па 1858. и напослетку у лето

' 1865. Браћа се сваких ('4 година.

Тако је Брорсен напшао на комету, опет без репа, 1646. год. и поред тога се не види слободним оком. Враћа се за 5:5 година, но таки 1851. год. се није нашла; но зато се опазила 1857 год.

Има још комета, које се враћају ка сунцу, но све их неможемо сномпњати.

томе размишљали и писали; врло су разне теорије постављане још у средњем веку,а да нису у новијем добу. Кеплеђ је држао. да реп постаје на овај начин: сунчани зраци продру кроз језгру па повуку за собом нешто од материје из које се језгра састоји. Већ он је дакле мислио, да се реп састоји из исте материје,

доказило и примило, но Коплер је сунча агенсе погрешно узео. По овоме дакле не остају увек нети делићи МИ ОР стано те неизмерно брзо лете у свемир ту их на последак нестаје.

Њутн је тако исто држао; и он је мислио, да се реп непрестано креће, само није био мишљења, да то бива под утицајем сунчаних зракова. Будући је реп савијен, то је доказивао да се материја та, што даље иде, све спорије креће.

Олбе р је допунио ово, предпостављајући, да језгра сама и сунце одбијају

материју у репу, те она бежи даље. Али

откуд то одбијање 2 Олбер није знао на ово одговорити, он се просто усудио упоредити то одбијање са одбијањем електричним. Доцније је Бесел (1836) такође доказива), да реп постаје једино под ути-

у) у/усим ових имаде још и других ко-

из које и језгра, и да мате- | рија у репу бежи од језгре. Ово се доцније |

они баш остављају језгру непре- |

у позитиван и негативан.

| зраци извуку из главе,

. г . Е Зи м =. = цајем неке одбојне снате ол стране сун-

чеве. |

Целнер“) се дослужио назорима 0бадвојице, те је развио теорију репатих звезда (Ођег Фе Маг дег Котегеп, Гејр210, 1872). Ми ћемо укратко ту теорију овде саопштити:

Језгре су код комета течне; оне су кугле, угљоводичних спојева (можда петролеума). Кад се ове кугле приближе сунцу, почну вршити на страни од сунца; том се приликом морају правити мехурићи, течност се разбаца и електрицитет се појављује. Пара која постане тако, врло је разређена и наелектрисана али истим електрицитетом као и сунце, те је зато одбијање између паре и сунца: прави се реп.

Врење расте док се комета приближује сунцу, а чим се почне удаљавати, таки почне и врење језгрино престајати, док напослетку не престане сасвим. По овоме морају комете, које се сунцу враћају, губити од своје језгре по

нешто увек, кад око сунца обиђу, и то

се доиста и показало на Халејевој репатици. Ако је репатица већ много пута обишла око сунца, то јој може течне језгре сасвим нестати, тиме онда неће више бити ни врења, нити ће се електрицитет

пробудити, те дакле неће звезда ни репа |

имати. (Ово се сасвим слаже са посматрањима, јер је познато већ много репатица а без репа; репа је нестало, а језгра се састоји само из паре.

Овој теорији може се учинити приговор врло велики и односи се на елек. трично одбијање. У комети постане разбацањем и трењем паре електрицитет, који утиче на електрицитет у сунцу Утицај је тај у томе, што помешан електрицитет у сунцу одељује, раставља га Оба се око средишта сунчева купе у концентричним

· | слојевима но један други неутралише, те 6. Да се запитамо сада, како постаје |

"реп у комета. Многи су већ и многи о

тако не могу утицати нимало ван сунца. Целнер се правда потом тиме, што вели, да насунцу не постаје оба етектрицитета једнако много, но један увек превлађује. И славни енглески Физичар Тиндал је у знаменитом свомо делу „Пе 'Магте“ дао теорију. Укратко је његов навор ово:

Комета се састоји из паре, коју може сунчана светлост растворити; тим растварањем постају и глава и реп видљиви. Реп није материја, коју сунчани но материја, која се у сунчаним зрацима накупила.

Тиндал даје опит један, који нам показује. како се у сунчаноме зраку даде накупити материје. Да га наводимо, далеко би нас одвело.

У сунчаном зраку се може накупити материја или у једном делу или у читавоме на мах. Тиме се даде протумачити како реп у комете може некад врло брзо да се развије, а да се не узима, да се материја брзо креће.

Док је комета најближе сунцу, реп

се састоји из друге материје, која се слаже у зраку, и кометину атмосферу пресеца у разним правцима. Отуд оно

мењање репа. Реп је увек са противне стране од

) Професор астрофизике 'у Липекоме; умрво је пролетос.

које се састоје или из воде или из