Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

СРПОКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

348

сунца а тумачи се овим: на пару, из. које се прави комета, утичу две снаге: једна што прави материју а друга, што загрева пару да се разређује; где прва надвлада, постане густ облак, а где друга, раз_ређена провидна пађа. Обе долазе од сунца. Прва је актинична а друга калорична снага и језгра кометина више упије "од других, калоричвих зрака а пропусти актиничних, који за језгром праве облак, а тај облак није ништа друго но реп кометин. Ако језгра не чувареп, тога сунчана топлота мало по мало руши. Реп се нагиње на ону страну, одкуд комета долази.

Могу актинични зраци предвладати и пред језгром у кометиној атмосфери, тиме се тумаче репови са стране или баши мањи репови спреда, баш од сунчеве стране. а тако и оно истицање светлих лукова око језгре.

Тиндал у својој научној смирености, а не као што то обично бива код много

шлићих глава, не вели, да је ова теорија,

права: он само напомиње, да није рекао ништа, што није опазио или што не би могао опитом показати, а читаоци и други научењаци нека ју даље испитују те или оборе или потврде.

Врло је занимљиво, што 'Тиндал на крају расправе своје напомиње ово: може бити, вели он, и таких комета, код којих се пара не да растварати сунчаним зрацима, или ако се и раствара, не купи се, не таложи се у светлим сунчаним зрацима. (С тога може бити невидљивих репатих звезда, које по свемиру иду, можда се и око земље налазе и онда утичу на атмосферу њену, на њу саму, па и на здравље људско. Овим би се нешто оправдало веровање у утицај репатих звезда на разне болести заразне и прелазне!

Т. Језгра, глава се мења, ни она не остаје увек иста. Хевел је први приметио, да се на комети, коју је он поближе посматрао, језгра непрестано мењала. То се опазило и на репатици у јануару фебруару месецу од год. 1744.: ту се видело, како је била струја од језгре баш ка сунцу.

На више пута споменутој Донатијевој комети се 1858. год. опазило врло лепо мењање језгре. Ј. Шмидт је описао то лепо у „азшопопизсће Веођасћеипсеп иђег Котегеп“:

30. септембра 1858. у 6 сати у вече, показала се језгра донатијеве комете са свим замрљана; затим се полако делио од ње али са сунчеве стране као неки по лупрстен; у “ сати и 40 минута је била језгра као и иначе светла и малена али је с преда имала леп светао лук; лук је спреда био одсечен и светлији. (Осим овога показао се још један тавнији полупрстен око онога првог.

Исто се поновило више вечери једно за другим.

Од главе се делили од времена на време светли прстенови, ширили се око ње, тавнили и напоследак их нестајало. риметило се даље, да се мањи прстенови брже од главе делили него већи.

80. јунија 1861. изненада се појавила према северу репатица и то са врло великим репом; брзо се кретала по небу, па је тако и брзо нестајало, после 8 до 10 дана није већ било ништа на њој особитог, а виђала се још неколико дана потом и слободним оком. -

И на овој се комети глава непрестанце

мењала и с преда чисто отицала. (Особито је ово лепо било видети у ноћи од 30. јунија на 1. јули: прво је било три светла лука па затим четир. али су ишли

у кривим линијама око главе а не у по-

лукрузима. (Светли се луци помало улаљавали од главе и нестајало их. Доцпије се луци појављивали као лепеза, брзо су расли, па се онда губили.

" (Свршиће се.)

МА ВРШЊАКУ. – од — Анџела ПР УМ јде селе вита стаса

5) Додај дер ми два-три класа, ___Бајног жита пуна зрна... Дајдер дево милокрвна.

Хајд похити чедо бело Та оно је давно зрело, Оплети ми венчић жита Дико моја узорита.

Тај ће венчић оквир бити Куд ћу слику усадити. .. Верну слику срце моје За сећање на нас двоје.

| 10 Гле како се поветарац (ба косицом игра твојом, А румен те обасипа Ружичастом сјајном бојом.

Гле како ти врело сунце Праменове вешто злати,

А из пбуна славуј пева

Да те за те обрлати.

Брже мени дивна селе Бежи сунцу... . славуј лети, У мом селе наручју ћеш Своју срећу доживети. ИТ. Окрете се девојчица Стидно гледну око себе... Па повика .. . „Нека сунца... Шта је славуја — Ја ћу тебе! —

Ј сланце 1. септем, 1882 г.

а ава ланац стншеа 58 А АТИНИ ИЛА

_ ПРИРОДНЕ НАУКЕ,

О А АНА А

ХЕМИЈА У КУЈКИ.

За ученице у вишим девојачким

школама,

„ббакћ хемичара Берцелијуса, даим каже, ПАУД шта је то управо хемија; на то им олговори ово: „пре свега морам да донесем свакојаких ствари у великим боцама, затим их преточимо у мање суде, из ових у још мање, управо сасвим малене, напослетку изручимо све те суде у један шавољ, тај шавољ носим ја сваки дан напоље и изручим — ето, то вам је хемија!“ Па и данас неће многи боље мислити о хемији, тој врло важној науци наших дана. Чим се спомене хемија, одма се мисли на апотеку и на алхемију, на мрачну радионицу (лабораторијум), пуну свакојаких ретората и тиктања, на мртвачку главу и напослетку на једног човека, у тој радионици, који се бави, неком вештином, коју нико не разуме, скоро да се мађијом занима. Но да је цео живот у природи низ хемијских процеса, да се из данау дан, у индустрији, у земље-

радњи, укући,у кујни сви ми хемијом занимамо, тешко да ће ко поверовати, многи ће на то главом махати. Па ипак сасвим је тако. Када пивар кува укусно пиво из јечма и меља, када пекар меси питави лебац из брашна и воде, када ксжар чини коже — сваки тај можемо рећи да је хемичар. Па и женска пола људства нијелишена тога посла. и њој су од користи благодети хемијске науке. Кад домаћица одваја из млека сир и масло, кад кува чорбу, кад запражава поврће или пепе месо, када гледи, да нешто ускисне а нешто опет да не ускисне — сваки пут бави се она хемијом. Кујна је у правом смислу речи — хемијска, радионица женској поли људства. Ту ти се кува, топи, соли, раствара, дестилише, ту ти се сири, таложи прелази, у пару, наново згушњава, ту ти једно вештаство утиче па друго, мењајући једно другом боју и облик: сасвим као у каквој хемијској радионици. Дуго се времена држало, да кујна није хемијска радионица, да кујна није зато, да се у њојзи зготовљава храна, која се може лакше варити исварити у човечијем стомаку — и једино томе има се захвалити, што претерани луксус наших дана заборавља у зготовљавању јела природност, а има на уму да задовољи надражено непце и чежњу за уживањем. То задовољавање већ болесна укуса пде тако далеко, да отуд могу наступити зле последице — људство ће се морати телесно уназађивати. Познамо ли пак хемијско-кујњске законе, дозна ли једном домаћица за те природне законе, тада ће и сама полагано ОКренути леђа досадањем често неупутном зготовљавању, тада ће сама себи моћи дати рачуна шта и за што се ово или оно мења, кад се јело зготовљава, тада не само да ће сама полагано сазнавати и сазнати, како да се до-

ђе до овог или оног успеха, него ће тиме и унапредити здравље своје Фамилије, а и живот њезин продужити. Запста мало има домамаћица, које би знале из чега је склопљено људско тело, шта значи измењивање материје у телу и начин како да се према томе зготовљавају јела. Зашто н. пр. неможе човек да бу“ де дуже времена на једној рани, зашто јенужна промена у јелуг Кад би јели само кромпир, или само јаја и т. д., зашто би после кратког времена од глади патили, ма да намје стомак пун: шта је томе узрок Откуд, да зими више једемо, него лети, зашто да зими можемо поднети маснијејело него лети, затим, зашто, да нам треба што мање јела што смо боље одевени, што се мање крећемо и мање радимог Откуд да је чорба добра, а говеђина лоша, кад месо приставимо у ладној води, а зашто чорба лоша а месо добро, кад месо бацимо у кључалу водуг Шта ће то рећи кувати, а шта пећиг Зашто суво месо нерани тако, као месо свеже, зашто кувамо суво месо већином са варивом (пасуљом, грашком, и т. де која јела можемо најлакше поднети п заштог Која се јела лакше варе у стомаку нам

је опет

и шта зато ваља имати на уму, кад за јело купујемо, кад их зготовљавамоги т. ди т. д. Ето, то су све врло важна питања, на која у интересу женске половине ваља нам одговорити. Ми ћемо покушати, одговорити на та питања; и у разлагању своме биће доста прилике, да се упознамо са хемијским и Физикалним законима, који у кујни владају.

Почећемо с најважнијим послом у кујни, а то је:

Како се греје вода.

Ма шта да редуша хоће да кува, било меса, варива, чорбе, и т. д., сваки пут треба да се загреје мање или више воде. Додуше

свако зна, да ће се вода загрејати и после затим и врити, када се пристави суд с водом