Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
544
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
и неко време ватра горе; до душе тај се посао сваки дан у кујни обавља, па би према томе могли мислити, да ће сваки знати, шта се збива при загревању воде. Но у истину није тако. Да ће вода врити и када, зна свако, но како то бива; који услови предходе врењу, зашто је баш тако како Је оце: а не друкчије: то ће још мање њих знати, Баш зато, што се тај посао сваки дан понавља, постао је обичан, домаћица је према њему равнодушна, ништа о њему не мисли, и то тако далеко иде, дами у самим „куварима“ разне руке нема ни трага ни гласа о томе врло важном предмету. Па ипак, како се може с тим простим евакидашњим незнатним покушајем много шта научити, само ако се потруди“ мо, да га разумемо!
Да би могли лепо мотрити, шта се збива при кувању и врењу, узећемо чашу, напунићемо је водом, у воду ћемо бацити мало пр. пе, затим ћемо чашу метнути на саџак и латано је загревати на лампи, у којој горе спиритус. Чим се вода почне загревити прпа ће
чају пак 109 ллтара. А како се то догодило 2
Пробаћеш на ново без прпе, да буде вода провидна, па ћемо видети, да ћесе појавитипрвонаднупаондана дуваровимачашиним еитни мехурићи (перле.) Мехурићи тисуодваздуха, јер и маздух се топлотом шири, бива лакши те бега напоље. О временом изгледају ти мехурићи сасвим друкчији. Ко мотри, видеће како ће их нестати, чим се донекте попну, Затим ће се појавити на ново други мехурићи, но ти ке се попети мало више од својих предходника, напослетку ће и ових нестати. То ће се понављати више пута но све брже, што се дуже _мотри. – Мехурићи — ће _се пења-
ти све више и више, појавиће се неко шуштање — вода струји. — То шуштање или струјање врло је угодно слушати зими; кад седимо у топлој собици поред вруће пећи, на столу стоји „машина“, у којој се греје послетку мехурићи дођу — угодна музика престане —
вода за теј — на до површине
"мере
хладније слојеве водине, претворишв се наново у воду — зашто да се они по том више попну, пре него што их је нестало — доњи се слој водин загрејао, горњи над тим, још није; — откуд да вода шушти или струји ударају водне капљице једно о друго онде где је нестало ваздушних мехурића. Има вазда и других појава, који се тако исто на тај начин, могу протумачити, н. пр. шта је оно, што се из воде зими пење, шта ће то рећи: ознојили се прозори, како постаје магла, и т.д. Спустимо ли термометар (справу, којом се разни степени топлоте)у кључалу воду, видећемо, како ће жива у њојзи, да се попне до 100 060. Смањимо ли пламен наше лампе испод чаше, вода ће мање добити топлоте — тзармометар ће ипак показивати 100 6. Повећамо ли пламен, биће више јаре: вода ће јаче врити, кључ ће бити већи, пара ће брже ићи напоље: па ипак термометар ће показивати непрестано 100 (0. Чему нас учи тог Када почне водакључати, температура је њена 1000. та се
ре КЕ 5
=
ПЕЛУ.
Слике из природе; Дивљи вепар и својта му. Џо прпроди цртао проф. Л. Бекман.
се пењати у вис у оном правцу, куда пламен лиже, и кад се попне до горе прпа ће се спустити уз дуварсве чашине доле, и кад дође доле, поће опет горе — дакле шетаће се горе — доле; то се у науци вели, да прпа циркулира. Запитамо ли се, а шта је томе узрок чућемо ово: „топлота воду шири — загрејана је вода лакша. — Зато се мора пењати; хладнија, тежа вода пада доле.“ Дакле се вода због загревања шета и на тој шетњи води собом и лаку прпу. А да се уопште загрева њем шири, а хладноћом скупља, можемо опазити и на свим осталим течностима. Но разне течности не шире се подједнако; некоје се при једнаком загревању већма, а друге опет мање рашире. Вински дух н. пр. рашири се два и по пута (јаче, а жива два и по пута слабије од воде. Ово је врло важно, то ваља из економских обзира имати на уму. Није то свеједно узео ја н. пр. литру ракије или спиритуса лети или зими, јер купиш ли на јакој летњој жези и н. пр. 100 литара, ракије
"или спиритуса, има ћеш од тога када је ци-
ча — зима само 95 литара, у обратном слу-
вода почне избацивати таласе, баца кључа још и друкчије вели се: вода ври. Оставимо ли суд над лампом и даље, опазићемо да воде има све мање у суду: тада велимо вода се укувава (вода је уврила) т. ј, прелази у пару. И они други мехурићи, који се пењу донекле кад се вода почне загревати, јесу чиста водена пара. Јер као годшто се чврсто тело може растопити т. ј. да буде течно, кад га загревамо, (нпр. лед у воду) исто тако и течно тело можемо у пару претворити, кад га загревамо. Од литре воде буде отприлике 1700 литри водене паре. Водену пару као пару не можемо видети. Тек кад се разхлади, видећемо је као белу пену или као бео облак, који ништа друго није, него скуп од много веома ситних течних честица, веома малених мехурића, шупљих водених сићушних капљица, које су тако малене и лаке, да у ваздуху лебде. Дакле облак, који се диже из лонца, у ком вода ври, дакле већ није ваздушаста пара. Уједно ћеш тако сад моћи тиме протумачити сам, зашто да нестаје мехурића у
нашем стакленом суду — кад су дошли у
температура неће ни најмање попети, ма колико суддржали на ва тр и. Ово је искуство за кујну врло важно. Треба ли нам н, пр да брзо загрејемо воду до кључања, нужна ће бити додуше јака ватра, но да вода и даље ври, кад је већ почела, доста ће бити и много мања ватра. Но ово многе домаћице ни најмање не узимају на ум, оне неће ватру смањити, кад вода почне врити, него ће шта више непрестано ложити, само да се „брже кува“. Но вода која баца кључ ма тај кључ како велик био, ни најмање није врелија од оне воде, која ври на слабој ватри, па и кад би сат узели у руке, видели би да у такој води јело нити ће се пре скувати, 2 нити ће вкусније бити. Која чорба ври на јакој ватри, прелазиће у великој мери у пару, изгубиће добар кус и лако може да загоре. И кад би хтела која домаћица да узме перо у руке, па да прорачуна, колику штету тиме своме џепу наноси, што не пази на ту чињеницу, упрепастила би се. Ништа не убија благостање кућевног газдовања, тако сигурно и трајно као те свакидање,неопажене и неопажане штети-