Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

345

"це, као расипање у малом. Тужимо се, како је "решко живети, како су дрва скупа, а овамо жри кувању јела трошимо у лудо, без икак: вог разлога сваке године велике суме, ни брите нас није, шта закони природни уче, ми се још држимо "уобичајеног начина кувања, онао нам се и свете. Многу би Форинту тиме сачували, само да хоћемо. Осим споменутог

"расипања сетимо се још, каквих има пећака

ш огњишта! Та то су прави прождрљиви вуци! Ша ипак ми нећемо да их ставимо у стање мира, јер нерадо напуштамо старе навике, јер “се тешко ослобађамо од на- |

зашто да се топла соба разлади, кад у њу дође много особа са снегом на обући својој, и т. д. Исти тај закон влада и онде, где сетечно тело претвара у ваздушасто. И при испаравању топлота се везује, која се из околине добавља. Топлота, која улази

у воду троши се непрестано на исларавање, отуд вода и суд губе топлоту. Која вода ври неможе стећи вишу температуру од 100" све што је изнад 1009 топлоте губи се у води, термометар је не можеда осети, јер се ова употребљује на набављањепаре.

потребљује се топлота, која се при згушњававању паре ослобађа, има данас, где се с ларом кува, где се с паромесобе гоеју, где се паром суши.

И ако смо мало час видели, да врела вода никад не може бити топли а од 100 ипак мора се ово предпоставити: 1! Вода, којунам грејативаља морабити хемијски чиста, 2. воду морамо грејатина средњемваздушномпритиску, 8. у отвореном суду. Није ли ма који од ових услова испуњен, онда је сасвим друкчије.

1) Као што

-слеђених предрасуда.

је познато, вода,

Коме је то ново, да врела

ма да је најбис-

вода у отвореном суду никад

трија, ретко, да

је чиста; вода је

неће доћи до више темпера-

увек помешана

туре, ма како ложили, и да

«се тиме јела никако неће

са многим суп-

ставцијама, н. пр,

"брже скувати, тај наравно

неће моћи појмити, куда се

са кречом, са соли, ит. д. Пре-

губи јара јаче ватре, кад не

може да утиче на врелу во-

ду (воду, која ври). Нетреба

ма томе, чега има. у којој води ра-

створеног, може

же стидети, ако то не знамо,

"га нема томе много времена,

да вода пре ил

после почне ври-

откад је и саманаука с ти-

ме начисто. Онај који је то

ти, кад је греје-

тодине 1702 први опазио,

јако се изненадио, кад је «видео, да водина температура дотле расте, док вода не почне врити, кад пак почне тврити, остаје на истој температури, ма колико ложио. А зашто је то тако, није мотао да протумачи, то је про"тумачио шотски Физичар ВЈаск =рек године 1762.

Да би могли чудновати тај тојав протумачити, ваља нам «се сетити некојих сличних појава. Узми два једнака лонпа, у једном нека је један килограм воде од б0'а удрутом килограм снега, метни обадва на врелу плочу на огњишту, па ћеш нешто не«обично видети. Кад се буде снег у другом лонцу отопио, су тај мах спусти термоме-тар у њ, па ћеш видети, да је температура сад унутри 400, у исти мах пак видићеш да је температура воде у пр-вомеуду (70 а свакојако, да, «су оба лонца подједнако при-мила топлоте од угрејане плоте, Снег је топлоту на то "употребио, да се отопи, снег је топлоту прогутао, топло"та сеу снегу сакрила, у њему је везана или као што се -у Физици каже топлота је -тамо латентна. Исто ћемо опазити, кад у један ки-Л ограм воде од 10" бацимо један килограм снега: снег ће се отопити, а термометар ће штасти на 0". Како се пак тај појав виђа свуда код свију тела и увек, кад год чврсто тело прелази у течно, онда смемо изрећи ово: кад се чврсто телотопиувексесакгрива топлота. Последица овога је та, да свако тело које се крави, узима топлоту из околине своје. Сад ће нам бити јасно, откуд "да се тањир у комимапомешано снега и соли, следи и ухвати за стол, па ма дајеиу -гоплој соби, зашто, да нам је у пролеће највећма хладно онда, кад се топи снег и лед,

Слике из

мо у отвореном суду. Вода ће о=

бично врелија да буде онда, кад почне врити, ако има у њојзи растопљене куњске соли. Нећемо о томе у овај мах поближе говори= ти, али држимо, да ће многог ин=

Србије: Варош Алексинац по природи цртао проф. В. Тителбах.

Кад куварица ватру и даље јако ложи, кад вода већ ври, само убрзава испаравање воде и ништа више. На тај начин изгуби се због незнања многих домаћица годишње многе 1000" топлоте, која просто одлази на оџак. Но кад би хтели пару, што се појављује употре бити, не би нам се пребацило, да смо расамкуће:кад би пару хватали у цеви а пуштали у другу хладну воду, та би се вода загревала, па и врила, јер пара, кад уђе у воду, згушњата се, и том приликом ослобађа сву ону топлоту, коју је вода прогуталаонда, када се претварала у пару, И збиља у већим кућама у“

тересовати напомена, када почи-

њу разне течнос“ ти врити. Тако н.

пр, течна угљена киселина при 18' ладноће течан а-

монијак при 88:56 ладноће. Од супетанција, које су ина обичној температури течне етер при 34'5%, вински дух при 8:4. Друге опет вру при још већој температури него, кад ври вода, н.пр. терпентин зејтин тек при 161", сумпорна, киселина при 888', а жива при 390". Изових података можемо лако закључити, да ће вода, при разним температурама вршити, кад није хемијекичиста, него кад је ма с којом од тих супстанција помешана.

2) Џри грејању, па и при врењу воде ваља узети на ум, колики је притисак ваздушни, јер је врло важао. Мчога се домаћица тужи, како ово или оно јело није као што н. пр. месо, да је тврдо и жилаво, па држи, да је хрђава зелен ила месо, но да погледи на барометар, уверила бн се, да је томе крив смањени ваздушни притисак. Чудиће се многа читалица, кад споменем, да вода може врити и на обичној собној температури, без ватре. Када се под стаклено звоно ваздушног шмрка метне чашица с водом, па испод звона извуче ваздух — вода ће врити. Кад би ми могли из наших судова у којима грејемо воду, извући сав ваздух, вода би при обичној температури почела врити. Узмимо једну Флашицу, напунимо је с водом и метнимо на сапак испод кога горе лампа са спиритусом. Кад вода почне врити, оставимо је неко времо да ври: излазиће пара, па ће собом понети и сав ваздух из Флапице. Сад запушимо Флашицу плутом и одма је скинимо с ватре. Чим Флашицу затворимо, врења ће нестати, јер пара, која се из-

вија из воде, нема куда да одбегне, притисо