Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

ПИ РА

СРПСКЕ ИЈУСТРОВАНЕ НОВИНЕ, 5

кује зато јако водину површину, тако да врења не може бити. Канем ли мало после коју кап хладне воде на Флашицу, изненадиђе нас, шта ће сад бити: вода ће почети врити, ма да није на ватри. Па откуд је то, да сада ова тек млака вода због хладноће наједан мах почиње вритиг Видимо дакле што мањи ваздушни притисак, пре ће вода почети врити. Но можемо се искуством и о томе уверити, да што слабији ваздушни притисак, да и вода због тога није доста врела. Вода што ври под стакленим звоном ваздушног шмркамн у оној Флашице тек ако је била млака. У шећерницама (фабрикама. где се прави шећер) шећерни сок кувају у шерпењама, у којима има врло мало ваздуха, јер шећерни сок при обичној температури воденог врења неће да се кристалише, него се раствара; зато тачка врења мора се снизити на 60—64", ако хоћемо да добијемо кристалисана шећера. У простору где је ваздух разређен, видићемо н„ешто необично: на високим брдима, где је као што је познато ваздух ређи, него што је дола, у води која ври не могу да буду јаја тврда, нити говеђина мекана. О томе је јавио свету настојник манастира на великом Бернхарду, највишем месту у Јевропи, где још људи жи. ве, када се године 1819 обратио скупштини швајцареких испитивача природе у Ст. Га. лену и молио за савет, како да се томе злу у кујни доскочи. Из тог излази и то, да на разним местима наше земље неври увек при истој температури. Што је које место више над морем, то ће пр» нижој температури вода да ври. И то је искуством и посведочено. На обали морској пли у низини вода ври

обично при 100", температура воде, која ври у Женеви иу Фрајбургу, на ви-

сини од 1195, скоро је за 2% нижа, у Минхену и Мадриду већ за 25 до 30, у манастиру на св. Готхарду и у Мехику на висини од 6610, до 8280" ври вода већ при 92:56. у Квиту при 90%, на Монтбланку при 85". Да се дакле температура при којој вода ври, може употребити, да се отуд прорачуна висина каквог брега, на којп се попнемо, види се из тога, штоје мало час речено Но нетреба да држимо, да зато, што је. вода, која ври на високим брдима, мање врела, да је зато тамо лакше доћи до вреле воде т.ј. да почне врити. На против при свем том тамо је много теже, јер је ваздух јако редак, те је тешко сачувати ватру да се не угаси; јер кад би хтели да на знатним висинама горе тако, као што горе доле у низини, морали би вештачким путем привлачити велике разређеног горског ваздуха. —

С друге стране вода много теже ври, према томе и њена се температура диже, што је тежи ваздух, који притискује површину воде, која треба да ври. Зато у дубоким доловима или у дубоким рударским окнима, која су испод површине морске, то доцније вода почиње врити, што је тежи ваздушни стуб, који притискује водину површину.

8). Да би у нашим крајевима, где ваз: дух у средњу руку притискује повисили температуру води, која ври, морамо воду грејати у затвореним судима. Притисак у тим приликама долази не само од ваздуха него и од водене паре, која непрестано из паре излази, а нема куда да оде. Наше лонце обично заклопимо заклопцем, кад их приставимо, а заштог У парним казанима вода се загреје и до 200" и више, напротив у отворвном суду не можешје више загрејати од 100", ма шта радио, У затвореном суду може пара да буде слабија и јача, може се тешко накупити па да тако притискује, као

масе оног

| ви. А како да небуду задовољни, кад

| до подне у кујни посла;

и сам ваздух, а може је и толико бити па да 2-8-4- Бит. д. пула толико притискује, колико обичан ваздух, Тада се вели, да водена пара притискује као 1, 2, 8, 4,5 ит. д. атмосФера. Затворени се судови употребљују у оним приликама, где хоћемо, да вода сасвим уђе у чврста и тврда тела. Тако н. пр. вода да од 112:0", може да раствори само онај ле. пак, који је с поља на костима, напротив воод 125" пробије кости скроз и раствори сав лепак, што је у њима, и тако сав лепак изађе напоље. Где се лепак прави, где се праве разне боје, где се прави лак и Фирнис и водено стакло, много се на тај начин кува.

Такав парни казан у малом јесте, папинијанов лонац који се тако зове по имену Француског лекара Папина који је био 1698 проФесор у Марбургу, где је по налогу ландгроФа Карла покушавао, како би се могао практички употребити водена пара. Папинијанов лонац је лонац од метала (гвожђа или бакра) који се заклопцем тако може затворити, да нимало не одише (херметично). Пре је заклопац био заједно са лонцем, но то је ја-

ко сметало те се није згодно могло употреб-

љивати. У новије доба је лонац за себе, а заклопац за себе, заклопац управо заклопи уста од лонца, уста су изокола равно засечена. Горе на лонцу утврђен је као неки повраз наравно од метала, кров који иде шајтов (Зсћташђе) који допире сасвим до заклоппа, по томе на овај начин лонац се може врЛо лако и затворити и отворити. И ако за Паџинијанов лонац учени људи одавна знаду, ипак су зањ уошште људи мало разбпрали, јер се није могао практички у кујни употребити, једно што се лако могао распасти, а друго што је био доста несавршеног склопа.

Друго је пак наступило време онда, од кад је намештен заклопац, као што је мало час споменуто, и откад су у заклопцу умештена вратаоца (одушка за сигурност, вентил ситурности). Та су вратаоца зато, да их пара сама отвори, кад је у лонцу сувише много паре, те је за то сувише јака —- за то је и могла пре пара панинијанов лонац, да развали, јер није имала куда да одиђе, а није се могло знати, кад ваља, да се заклопац отвори, па да одиђе сувишак паре, који је опасан. Према томе, данашњи папинијанов лонац може се без опасности употребити у кујни, а не треба, бог зна колико нањ пазити пажње треба али врло мало. Данас има у Не-

| мачкој м огих породица, где се кува у папи-

нијановим лонцима п сви су е њима задовољсе с њима штеди и време и новац. Где се кува у отвореним ·-лонцима, ту домаћица има читаво а где се кува у папинијановим ловцима ту говеђина буде мекана за =". сата, овнујско месо — сата, кромпир за "а сата, зелен ',—, сата. Да се скува вариво, сува зелен, осољено месо, доста је Љ—"', сата. Како сад кувамо, треба нам 4—06 сати ложити ватру, а с папинијановим лонцем иде с много мање и времена и горива. Неколико комади угљена, па се може зготовити ручак за читаву породицу. Нетреба бити бог зна какав рачунџија, па да се уверимо шта се може спапинијановим лонцем уштедити у једној породици. Осим тога ваља и то узети на ум, да су јела вкуснија и и питавија. Чорбу не треба опенити; пене и нема, чорба је одма чиста. Кад се месо пече или кува у пари, увек је много боље и питавије у тучним папинијановим лонцима. Дакле је у интересу публике, да „парни лонац“ истисне кз кујне досадање лонце. Ствар је врло важна, и немамо речи, како да је већ препоручимо. А да се може такав парни лонац

данас распасти, то је уз незнатну пажњу гатка. Ко би хтео пробати, нека и ово за

памти. Парни лонац ваља највише до полако

с водом налити, ватра несме бити сувише јака, не ваља га трти с песком, него само е

цеђом испрати; кад се лонап ес куваним је:

лом скине с ватре, нетреба га одма отворити, ваља неко време почекати и кад се на све ово пази, онда нема никакве опасности.

Ко би хтео да проба, нека себи у први мах набави макар само један лонац; а да не би много губио времена, олде ћемо споменути

где се такви парни лонци могу набавити. НеНтрронеЕ_ ка свако заиште ценовник фирме;

Титлалаји, Мгедетасе #иг Каећепештећ псеп еје. Улеп, УП., Ууезфаћпзфгазае 1, па ће на стра=

ни 21 наги величину и цену и парних лона-

ца и парних шерпења.

А. М. М.

ИЗ ПЕШТЕ У ПОВИ САД ЖЕЉЕЗНИЦОМ.

Путописна пртица, = 1.

· ок сам ја обавио своје послове по бентандреји, Будиму и по Пешти ухвати= ја ме је „црна јесен“ — која је на длаку изгледала на: зиму, јер је о овогодишњем Ваведењу освануо у Пешти снег до колена. У први мах бијах се обрадовао лепоме сонику па испредих у мислима како ћу до који дан кући, од Сомбора па равном Бачком па све лепо на соницама. — Где год стигнем у које место, а оно већ свуда утукли свиње — па да виш лепих тазе кобасица и добрих питија — ала ће се то славити уз топлу пећ. Али за наго ми све моје радовање — време попусти, снег поче да копне, аза њим настаде сива магла,

Узалуд сам јадан шетао по пештанским булеварима и удешавао познату песму: „Опва магло, ти не падај на ме!“ Усуд је био већ замесио маглу од сињега олова. Сваки се уздисај мој претварао у оштро кихање. Оршавска лађа постаде проблематичан путник — и већ кога Бог воли, тога шаље у ово доба на пут лађом. Лађа у коју сам се могао укрцати за Нови сад, ваљало је да пође у суботу 27 Нов. из Пеште.

У четвртак бијаше леп дан исто тако п у петак али мој барометар кога носим давно место у пепу у костима, навештаваше ми, да ће се те ноћи променути време, — уз то не бијах ни посвршивао све своје послове. Дајде ипак да запштам капетана на броду, који се имао сутрадан кренути, не бих ли га могао стигнути у недељу на Гомбошу, ако се пожурим за њим жељезницомг Капетан мирече, отпрти, да ће он бити пре мене тамо, да ме не може чекати али не рече: ако Бог да! Кад сутра место да осване дан а оно освану сиви хаос из кога је Бог стварао свет овај. Магла Бого, да се једва види — да се ништ не види! Густа као тесто и да се ко латио, могао је збиља тога дана намесити од тог теста — свему свету колача,

Сиромах мој капетан, држи од јутра до мркле ноћи на води, — не може да крене брода. Не могох одолетиесрцу, а да му пред вече не сврнем, да га не запитам: хоће ли што поручити у Нови сад; ја ћу пре њега бити доле.

— Већ ако ћете летити кроз маглу — рече ми чисто срдито.