Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

Ми

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

949

си оуа слему (65407 азујузо _ С0З. „буја

| јр Е 9 |е со ере есо сте бо сео <> – Др Еј

у ПУЛА ЕМИ МЕ ДУДИМ ТРИ ЛУД ВУ 2 МАМА ИМАЛА УУ

| НАРОДНО ЗДРАВЉЕ, ||

А ПРАРЕЕВР РИМА РАЧА МР РАИ РК МИ АМУ АРА КУ, је „---===== у ___________ ЛИ 0 ___-____0] и

КОЈЕ ЈЕ ХРАНА ЗА ЧОВЕКА.

у Плућа бубрези и кожа као сведоци. “4 за храну.

ЛР да се види, да су плућа у човека само за биљну храну, а овде хоћемо да видимо, за коју су храну бубрези, и како ови «стоје према једној и другој храни.

По спољном изгледу не види се ни на бубрезима разлике у животиње, којој је месо п оне, којој је биље храна, па ни на бубрезима у човека; ал види се на радњи бубрега и њиховом изводу, мокраћи, и види на болести-

ма ових. (0) радњи бубрега зна се, да имају да чи_____-сте крв од оних других љућих и грубљих неЕ- чистоћа, што их код речи о крви у бр 20 о. __. напоменусмо. Међу тим нечистоћама најјате су креатин и креатинин, мокраћнина и момокраћна киселина, које се све као и мокране соли налазе расточене у мокраћи. Те нечистоте праве се у телу животиње и човека самим животом, радом оруђа, па о"тирањем и растварањем тих мрвица огранске материје, што се као последњи остаци авотске хране непрестано у телу измећу п у крви екушљају, а ова их као непотребне кроз бубреге на поље избаца. Рад. лучења тих нечистоћа стоје бубрези као цедила: и докле год они тај свој рад у"редно врше, дотле је човек здрав и читав, а чим не чине потпуно, па те нечистоће, које су Бути отрови, почну да заостају и дасе нагомиљавају у крви, одмах се почну и болести та замећу и наступи прека емрт. Ал пре нег што букне болест, опази се на мокраћи, ко уме ла пази, колико се тих нечистоћа прави и колико у крви неизлучено заостаје, Мокраћа је огледало здравља и болести - човека јаче од свих других. На њој се боље зна стање болести нег на другим знацима. То су видели лекари још од прастарих доба и служе се тим, и имају у том извеснијих знакова о стању крви и здравља и болести и -ове опасности ил безопасности, нег у многом другом. Много се позна на м. голим оком, а за друго мора да се употреби микроскоп и "хемичка анализа.

М. је најглавнији одизмета телесних. Ње одилази у човека много, обично 1Љ кгр. на "дан. Ако ко много више пије, више се М. лу. чи, и чим лучење заостане, одмах највеће зло и опасност настане. У М. изађу не само све гоне нечистоће из крви, што се у телу самим животом начине, него и све оне што се јелом и пићем унесу, и све боје, сви мириси, сви _текови, што се унесу, и то неки за неколико часова, па изиђу многи исти онаки, као што су и ушли, а други се више мање промену. И по томе је М. различна. Различна је и по "добу дана, и по томе, како је желудац пун јела ил празан; различла је и по топлоти и по влази ал најјаче је и најглавнија је разлика по храни, којом се која животиња и човек храни.

У животиње, којој је месо храна, М. је "врло мало, и та је густа и јако смрди а у "животиње, којој је биље храна, М. је повише, и та је жиђа, а без смрада. И у човека је шма повише, а жиђа је и онда. кад се и ме«еом храни, јер је 'месно јело паљевина му, и

па а са да и ~ ај.

собом и зачинима, и прави жеђ, те мора и више да пије. Миошетво и житкост М. у човека сведок је за биљну храну му. Ал и кад је мање одилази, и кад је гушћа и смрдљива, као у многих стараца, те тим близу болести и можда смрти, и онда је баш тим сведок за биљну храну човеку.

То још боље еводочи киселина и лужаност М. Она је у животиње, која се месом храни увек кисела, што може сваки, помоћу лакмусне артије из апотеке, лако да позна, и може тим знаком од много зла, да се сачува и млађи а особито старији човек. А у животиње, која се биљем храни, лужана је, а ово је сасвим противно киселој, и само у болести буде иу ове животиње кисела, и што је јаче кисела, то је болест гора. — И у човека је, докле год је на чисто биљној храни лужана, као, у друге животиње, којој је биље храна; и само док је така, знак је да је здрав; а чим се наједе меса, ил месне чорбе и сова ил најмање месна екстракта, одмах буде М. кисела, и ово је увек знак, да се у њему замеће болест. М. је само у оних људи кисела, који се месом хране. па који уз то и кисела пића пију, то је у толико јаче кисела; али у њих се промене, кад узму хранити се биљем, било то житна вара, вариво ил воће, и било сирово ил суво и кувано воће; и знаменито је, да и на јело јагода и сувих шљива ил другог воћа, у којем је пуно киселине, опет у М. нестане киселине, а тим и заметака од болести. ма да тих још боље нестане јелом слатка воћа н. п. трешања, било то сирове ил суве; а на кисело пиће, не само оно, што ускисне врењем, него и на пиће киселе и содне воде буде М. све јаче кисела и за мало се разликује од оне у костобољи шкроФули и другим болестима. — И киселина да. кле плужаност М. у човека сведоци су само за биљну храну му.

Још бољи су сведоци за биљну храну му сами саставни материјали у М. а то су креатин и креатини, мокраћина и мокраћна киселина, различите соли, и други.

Од ових материјала је мокраћина најљућа нечистоћа, и буде увек тако јаки отров, кад заостане у крви, да од часа наступи емрт, парализом мозга, то је умахнуће, узеће.

Така је и М киселина, само је ове мање него оне, ал и ове је као и оне много више у крви животиње и људи, кад се месом хране, којима није месо храна. Киселине ове има највише у м. телади на сиси, отуда је та онако и кисела; и има повише у крви оних људи, који пате од ревме и костобоље; и у чијој год се м. у људи нађе повише, ако су јоппривидно здрави, извесно је; да ће наскоро пасти у болест, ако само и даље остану на тој храни.

Исти таки је отров у крви и креатин и креатинин; али ових јеу крви помало, а чим их се накупи више, одмах наступи она иста опасност, као и од предпоменутих.

Ове су ово остаци од азотске хране, а од истрошених мрвица са оруђа, што се радом отру и растварајући се у телу и крви останукао пепео иза горива, их као нека животна троска. Готово сав азот, што храном уђе човеку у крв на те предпоменуте измете избаци се на поље, више од ф А тако изађе пошто је службу своју одслужио.

Овде нека је узгред споменуто, да је измета тих пуно у свакој месној чорби, има их више него у м. и што је чорба јата, то је и тих измета више. Месни екстракт није ништа друго него концентрисан тај измет са солима 3 меса; па то су оне снаге што се обично и у дијететикама хвале, да праве чорбу од меса снажном и да та снажи људе и децу и болеснике, који је једу, а то су само паљевине, као

и друге нечистоће, љутине и отрови, који узбуне крв и живце, а бубреге море, те ови морају иза така јела много јаче да се напрежу, него што видесмо срце и плућа. Осим тих има у м. јоши различних соли од кала натра креча магнезије, везаних са сумпоре, Фосфорском и другим киселинама; и има жучи беланка бала, нађе се и песка крви и гноја, које све замути м. тим јаче, што их је више, и што је та мутнија, то је и јачи знак, да унутри не само није све у реду, него чим је и ових више, знак је кашто исте онаке опасности, као и од предпоменутих. Најневинија је жуч, од ње м. тим жућа, што је има више. Бале и гној су знаци запаљења унутри, и тим јачег зла, што из даље долазе. Још гори је знак крв, и још гори беланак у м. којег има у свакој тежој болести; па што га више у м. одлази, и што дуже м. пену на себи држи, то је знак јачега зла. Сама ова проста трпеска со, које има у крви то више, што ко већма воле јела да соли, чим стане да заостаје у крвии мање у м. да излази као што је то обично у болести, док ова иде на горе, знак је то јаче опасности што је мање излази особито у тежој болести; а чим стане по више да се у м. показује, известан је знак

| да болест попушта и еврши ће се сретно, ако

се чим не позледи.

Овде има још и то да се дода, да ву то све и главни материјали, од којих се прави м. песак, који се из крви саме избаци и уложи по костима зглавцима, и начини оне љуте болове и отоке, од којих пате костоболни: или ве на бубрегу излуче и нагомилају п стврдну

| у м. бешици, ил у самим бубрезима, и начини

се м. камен. Па како је и оних и ових невоља само у људи, који се месом хране и кисела пића пију, а никад у оних, који се хране биљем, то су и ово све само сведоци за биљну храну му. Све ово се још боље посеведочава следујућим опитима: вешти људи правили су покушаје с обе хране, на животињи, на људима и на себи самима: хранили су се по више дана самим месом, а после опет више дана самим биљем, и то нису чинили само једаред ни собом, ни с једним истим људима и животињом, и колко год су пута то чинили, увек су нашли исте и то големе разлике на м. На биљној храни не нађе се ни ' ни ', наведених материјала у м. као на месној, на којој их ве увек нађе 2 и 3 пут и много више.

М. Киселине нема од биљне хране ни "| гр на дан, а од месне буде је преко 1 до 2 и преко 2 гр. тако и креатина и креатпнина иза биљне хране једва + гр. а иза месне по 2 и преко 2 гр. на дан. Мокраћине падне од биљне хране до 15. а не месној храни до 850 и преко 80 гр, на дан.

Исто овако као на месној храни нађе се истих ових материјала у м. тешких болесника, у врућици и другим болестима с грозницом, јер и ови гору ватром, и остаје тај пепео и троска. На помешаној хранн, биљној с месом као што данас живи већина имућнијих, пи држи да је то најбоље и позива се на науку са запада, — на помешаној храни буде те троске у м. у пола мање, нег на самој месној, а двапута више, нег на самој биљној: м. киселине буде по Ч, гр. креатина и креатинина по 1 гр. и јаче, а мокраћине по 30 до 85 гр, на дан.

Правили су покушаје и се безазотном храном, чистим брашном у колико је то без азота, и с другим, и онда се од м. киселине једва нађе трага; креатин и креатинин падне испод “|, гр. а мокраћина испод 10 гр. на дан.

Тако се и оних других соли нађе на биљној храни једва 15. гр. на мешовитој преко 80, ана месној преко 80 и 90 гр. на дан, саме те обичне трпеске соли нађе се 12 до 90 и више гр. на дан