Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

350

“

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

Из тога нека сваки види уплив хране на крв и нека види, која је чистија боља и природнија, а којом се већма каља и квари крви већма море бубрези; и нека види, шта вреди она хвала мешовите хране, па нека долази од куд му драто.

Што је од месне хране тих нечистоћа, и изметина више, то је отуда: што је у месу више азота и овај је у евези, која је беен растварању и трулежи, нег онај у биљној храни, те тим више материјала за те нечистоће; више је и за то: што је у сваком и пресном месу пуно још животом у њему начињених изметина оних креатинина, мокраћине им. киселине, и то не само у крви и у жилама, него и уза сваку и меспу и живчану жицу, а од онде потрошене органске материје: који су измети још за живота оне животиње били спрем“ љени, да се кроз бубреге оне животиње Бо поље избаце, и били би их они бубрези изоацили, да им није пресечен посао смрћу, закољем убијством; а овако су остали у том месу, и дођу јелом тог меса човеку у крв, и окаљају је, и морају овог бубрези, да тај измет измећу, што су имали да сврше они бубрези, који су ни. у краве и вола много јачи; — више је и за то: што се и готовљењем меса за јело, било то кување пециво пржење, начини од креатина креатинин, ова љућа нечистоћа, јер је даљи и јачи степен растварања и труљења органске материје, те у толико јачи отров за човека, који није за то овде, да те измете кроза се пушта, да свет чисти од њих. Да се готовљењем меса за јело претвара креатин у креатинин тај .љући отров, зна се по том,

што се у чорби од тог меса и у сосу нађе креатнина увек више, нег у том месу пресном

пре готовљења, баш као што видесмо, да бу• де и угља више у јелу зготовљеном нег пре. —- Још се више нагомија тих изметнина у месу оне животиње која се храни за месаре; и још вшше, ако се и затвара, и не храни својом природном храном, те више мање и оболе; и још више је тих печистоћа у месу пркнуте животиње, иза болести; а данас се поред све полиције опет прода и већина меса од пцркнуте и готово све од болесне животиње, те много више још и угља и тих нечис= тоћа човеку у крв дође.

Овде има још и то да се примети: да се највише креатинина, тогнајљућег од оних отрова нађе у месу телећем зготовљеном за јело, као да хоће природа још већма да казни оне, који ову младу стоку са сисе узимљу па кољу за јело. О том јелу има забележено чудноватих примера, а то су они — истина ретки, ал Фактични случајеви, да по неки човек остане на место мртав иза најести самог телећег меса,

Још има и то да се дода: да јело сваког меса више мање надражи све живце у човеку. и сва била се стегну,а тим се у нешто спречи и лучење м. јер на стегнута била мање крви долази на бубреге,и теже протиче, па и више оксигена ода, и постаје дрња, осим што се нагомилава нечистоћа у њој још већма.

Тога ни једног нема на биљној храни, и за то је ова много чистија; а што има и поред ње оних нечистоћа у крви човека, то није само од ње. него је више од живота пи рада животних оруђа.

Још има да се и то дода: да се изметина тих прави и у телу животиње тим више, што је рад тежи, којег та животиња, ради, било у служби човека ил другче; и више се прави у телу човека, што и он сам тежи рад ради, био телесан ил уман; јер и оним и овим се дотична оруђа јаче троше, па од растварања те органске материје више оних нечистоћа буде. Иза та оба рада иште се по више

пића, што је рад тежи; иза телесног, да се надокнади вода што оном ватром оде паром из тела; а иза умног рада да се тим наго-

милане у крвиљутине разблаже; а тим се све више рада товари на бубреге; па кад је то и у хладнијем месту, где и воде више на бубреге навали, онда није чудо што ови на тој храни пре изнемогну, него је чудо, како онаки претанки створ, како што су бубрези изнутра може и онолико озледа да издржи. (Наставић е се).

бан у у + Ућу за 08 ПО Ен ~

2; 55)

Астрономија. АСТРОНОМСКЕ БЕЛЕШКЕ ЗА МЕСЕЦ ДЕКЕМБАР 1882. г. Меркур се невиди. Венера се концем

месеца може на истоку видили пре излаза сунца као зорњача. == Марс се невиди. Јупитађр долази на дан. ев. Николе у опозицију са сунцем, дакле се не само преко целе ноћи види (јер излази, кад сунце залази), него је при тој констелацији и земљи понајближе, те му је и светлост јача, а и пратиоци

му се тада приметно лакше угледати могу, тако да се обичним двогледима боље сорте н. пр. са тако званим официрским биноклима

сасвим лепо виде. — Сатурн излали и залази пре него Јупитар. ДАН. САТ. МИН.

1 Т 44 ]. излаз 4. 5 в. залазак | сунца 9 84 ]. излаз 1 25 НЕ Ме оПа 5 5 45 в. »у Прва четврт (5 8 — в. Месец у близини земље; Ју-

питар у опозицији са сунцем. Положај: Одетајање од земље АЕ Ене о (5 Опозиција 1 Јупитар Земља Сунце

у овом положају Јупитар је земљи много ближи него кад је у коњукцији са сунцем, јер тада је констелација ова:

Земља Сунце Јупитар

15 бевенне= >) не () + коњукција

Одетајање од земље

У првим елучају се дакле земљино одстајање (од сунца) одбија од одстајања Јупиларовог. — У другом случају пак (коњункција) оно се јупитаровом отстојању од сунца још додаје.

б. Почетак зиме. |. Јупитров пратиоц помрачен излази из тамине у 1 с 40 м «.

41 в. Џун месец Јупитар и

месец у коњукцији (Јупитар

5 месечевих пречника над истим

важи за 6 сати у вече).

13 П, Јупитров пратиоц помрачен

—- излази из тмине у 10 с 42 м в.

16 Ш. и 1. Јупитров пратиоц по. мрачен, излази из тмине у 8 с 49 м относно 9 с 85 м в.

0 в. Сунце у близини земље 11! с в' Месец у даљини од земље; месец у Екватору

Селим.

19 (0

Геограгија

(Прилог познавању Бачне.) Часопис „Пе Кафи:“, орган немачког Хумболтовог друштва доноси у бр. 46. 47 и 48. од о. г. на челу листа расправу од проФ.-М. Џетровића у Сомбору под насловом „Рле ајказвећеп Сеуаавет та Чег асеђипе уоп Хотађот“ (Алколичне воде у сомборској околини). У истој расправи показује проф. Петровић алкаличну природу бара у сомборској околини, доводи их у свезу са речицама Киђошом и Мостонгом. У тим барама налази се сода, што се у обилној мери у бачком земљишту ствара, а земљиште

лечку вели, писац да је творевина ветра, која _ је тек у доцније време постала, пошто се већ Бачка равница издигла из мора. Опширно се. разлаже теорија о постајању соде и најпосле. се говоре о користи, коју има Бачка од својих бара и коју би још могла од њих да има. као што смо извештени, та је немачка рас: права. ошширан извод из српске расправе од. истога писца, која ће изаћи у првој свесци „Летописа“ за идућу годину, те ће тада извесно побудити интерес особито у наших Бачвана. Библиограгија.

(Астроном Хершел нао писац) У библиографији уз овогодишње извешће „Смитеоновог института“ у Уашингтону налази се потпун попис свију дела, што их је написао славни астроном Хершел. Сам тај попис и носи. 108 страна и по томе се већ може да суди о несравњеној вредноћи тога бесмртнога ваучењака. Ботаника.

(Ружа, којој је хиљади година) Славна ружа у Хилдесхајму: у Хановеранској, која броји сада десет столећа свога живота и за коју су се већ бојали, да ће угинути, обукла, се овегодине у дивну одору и дала је толико цве– това, колико никад пре. Да би је сачували каламише је недавно и накаламљени пупољци развили су се да не може бити боље. Необична ова биљка привукла је велику множину љубопитљиваца и природњака и из самих у– даљених земаља, који дођоше да јој се диве. Та ружа је легендарна и по предању ју је посадио Карло Велики. Уздиже се над спољашњим зидом катедралне криште и распростире своје грање једанасет метара у висину и десет у ширину. (Ј.)

Статистика.

(Колино је говеда, оваца и коња у Уругуају)Ниједан крај на нашој земљи не може да се похвали, да има саразмерно толико говеда, оваца и коња као Уругуај у јужној Америци. По најновијим статистичким податцима налазе се тамо 6%. милијона комада говеда, 10'; милијона оваца и 1 милијон коња, тако на сваког житеља долазе 14 комада говела пи 22 ов= це. Сама Фабрика у Фри-Бентосу, у којој се прави Либигов екстракт меса, заклала је ирошле године 110.000 гомада говеда. (Кеуце зејепићаџе 1882.)

ЗУМАЈЈОВАМ ЈОВАНОВИЋ

песник.

Најогромније издање песничких умотвора у нашој новијој књижевности довршено је ових дана.

„Певанија Змај- Јована Јова новића“ — одабране умотворине у песми и прози са ошширним животописом песниковим из пера А. Хапића, доштанпане су у дивотном и обичном издању Српске књи-

жаре Браће М. Поповића у Н. Са-

ду 10-ом и последњом свеском својом. Монументално дело ово изнело је 71 табака на великом колу на 612 стр. отпочело је излазити у Српској задружној штампарији, а довршено је у Српској шта мпарији Дра Светозара Милетића у Н. баду.

Дело ово завршено је знаменитом новином: ђулићимаувеоцима“ тужним пакданом „ђулића“.

За овај мах говоримо само о „ђулићима увеоцима“ — остављајући приказ и разглед целе „Певаније“ за другу прилику.

Уз најновију слику песника, коју доносимо на челу листа, прибележићемо овде и најкрупније податке из животописа му.

Јован Јовановић родио сеу Н. Саду 2Нов. 1888 од оца Павла и матере Марије. _

А. Хаџић прича нам занимљиво, како је потоњем песнику још као детету мила била песма. Благослов генијалнога српскога песни-