Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

ОРПОКЕ ПЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

– | ША што сам био пре него се појавио најлепши анђео тај! а не могу никад достићи оно, што је била једина замисао живота мог! та кад мислимо да смо 1 најближи,

ош имаш вредности!...

__На столу је почела свећа да издише, и последњи зраци њени осветлили су оне| свешћенога Милана... Пренутак за тим вла__ дао је у соби мрак.

ПЕЛОДИЈА. П

3) а брда плава румено сунце тоне, УУ Двороги месец већ се тихо креће, ; Пратећи зраком над горама мрачним "Сурога орла што нођишту леће. И плаво небо над заспалим светом Трептањем звезда тихо се прелива, Докле се санак подизаше летом ЈЕ Природа цела у миру почива. Ја будан само што погледам боно __Чекајућ давно изгубљене снове, Кроз повоћ тапву срце ми суморно Као да неког по имену зове. (0, да ли она кроз ту нојцу чује Уздисај што се из дубине вину, Ко бурни вали кад Дунавом брује И лете журно у нему даљинуг Ко тужна сенка што по ноћи блуди, Прошлости своје изгледајућ, дане, Суморно и ја обзирем се туди И тражим своје успомене давне, Ал све то мирно у санку почива! Суморне сенке по ноћи се гоне, Последњи зрачак губи се и скрива, У вечном мраку душа тоне, тоне! Београд 1882 год. Драгутин Илијћ.

г = 7 а АЕ Бара ар ае ам рр ар о

БИСЕР,

|) исер од како се зна за њ био је пред. 6) мет украса и кићења колико за своје ~ лепоте толико још веђма са своје рет-

кости. У Инђији тој славној земљи драгога 5 камења и бисера, знају да причају о скупоценом бисеру и њихове скаске. Кришва (Вишња) — највећи бог инђијски, као што нам једна скаска њихова прича — нашао је бисер у тихој пучини Океанској, и донео га је својој ћерци Џандаји, да њиме украси и окити слављену лепоту њену. Један стари Инђијски астроном прича да је статуа бога сунца Ми"тре имала на глави круну украшену са ланцем и ободцима од самог бисера. У старо доба о бисер је у Инђији даван као мираз уз девојку, тако је краљ Видекер — прича Рамајана,

и бисер. Летописи нам такође причају да

је 1290 год, Малик Алак Деогирски упљачкао _у резиденцији Рамадевиној 15000 # злата, 158 бисера и 50 % драгога камења, ___Кад је неки јувелир Француски Таверније у половини 17 века био у Инђији ви_ дио је да свако има бисера у ушима. При сва788 Ото је у Инђији да се пробуши бисер

великог Могула Орензеба, „Небо је озго — вели 'Таверније — покривено све самим бисером и драгим камењем, а около висе ројте од самога бисера, и на томе бисерном небу стоји један паун и његов раширени реш искићен је вас плавим саФирима и драгим камењем, тело му је од жежена злата на коме се овде онде сјаји драго камење, а на прсима трепери ру: бин са којег виси зрно бисера велико као крушка, и тешко 50 карата, По стубовима тога престола начичкан је све бисер до бисера, и свако је зрно тешко 6—10 карата. Не далеко од престола с обе стране стоје два сунцобрана 7—-8 стопа велики, и дршци њихови цакле се од дијаманта, рубина и бисера“.

Џо Ласену — познатом испитивачу старина инђијски — бисер у санскритском је|" зику зове се: гапсага, од тасп украс, сјај. Грчко име бисера. „маргарита“ доводе Ласен и Пот од санскритског тапсагта. Римљани су имали три речи за бисер: штаграгтђа коју

____-- дао својој ћерци као мираз : злато, корале,

су реч позајмили опет они од Грка после пиптоиђасса. Хорацијеи Овид спомињу бисер као ђасса. Од речи ђасса Мебиј у с вели да је постало немачко име бисера »„ Ретје,, и то од „Вееге“, Веегејп“, или „ВегЦп“, код старих немачких писаца и код Лутера бисер је се увек означавао именом „ВетЦу“, или „Веџеп“, доно-саксонски „реат!“ ; северо-немачки „ретја“, старо „хох-дајч“, „регаја“ и „ђегаја“, Талијански и шпански „реја“, португалски „регоја“, Француски „ретје“, и Инглески „реаш“.

У Хини је — по податцима Инглеског конзула Хекеа — пре Христа бисером плаћан порез. У једном најстаријем хинеском а ваљда и светском речнику „Урлја“, који је писан на 1000 тод, пре Христа спомиње се већ бисер као скупоцен производ царевине.

И код Евреја бисер је био одавна познат и цењен, тако међу изрекама мудрога Соломона налази се једна по којој је само мудрост и добродетељ жене скупоценија од бисера.

Египћани су се јако гиздали бисером. Последња владарка египатска лепа Клеопатра — како нам Плутарх прича — китила је бисером и саме гробове, А без сумње млоги ће се читалац сетити ових чувених бисерних минђуша њених, које су њеној лепоти давале још више сјаја и величине, и које су краљеви са истока донели као поклон најлепшој жени тада, и владарци Египта и срдаца њихових. А Плиније нам казује једну лепу историју о скупоценим мавђушама њеним, која ће мислим бити од интереса и за моје читаоце. Частио је једном Антоније Клеопатру, све што је било ретко и скупоцено то беше Антоније спремио за ту гозбу, и заиста гозба је била царска, али Клеопатра није била са њом задовољна. Антонију не беше то право, и он је питаше шта жели она само, а она му на то одговори да би желила да потроши за један ручак 10 милијуна сестерција (преко 1 и по милијуна динара). Антоније није хтео ви да помисли да један ручак може толико коштати, и зато се опклади. Уреченог дана спреми Клеопатра сјајан — али ипак — обичан ручак, смејући се питао је Автоније шта кошта ручакг То је почетак одговори она, и ја ћу само онолико појести. И у тај мах слуге донесу чинију са сирћетом. Једини украс што га имађаше она тада беху јој 'минђуше бисерне, које скиде с једнога ува и баци је у сирће које је испила пошто у њему нестаде

сјаја на зрну: Таман је хтела и друго зрно да баци задржи је Лудијус Планкус који је био суђаја при тој опклади решивши да је Антоније изгубио опкладу. Друго зрно пошто је горда краљица ухваћена узели су Римљани

и преполовив га метнулнлу уш пантеону Римском. Још већи раскош ром правио је Клодијус син глумц Просто из љубопитетва да види кака у бисера узеојеони растопио неколико па кад му је се допало он је на гозби ]. сваком госту дао по једно велико зрн прогута. Пун У Риму је био тако велики луксуз

вили метери М. Брута је једно зрно бисера које је купно за милијон сестерција. Плиније прича да је видио царицу Логију Паулину жену Каја Калигула при једној обичној сватби богато искићену са самим бисером, и вре-_ дност тога накита цени он на 300.000 динара. И тај накит примећује лепо Плиније представљао је некадање богатство освојених провинција и опљачканог народа. За доба царева била је мода да се носи бисер у ушима, и госпе из вишег сталежа носиле су по два или три зрна бисерна у ушима, која се звала Ејетсћеп или „решпект бисер“. И гривне биле су им од бисера. Узалуд су Сенека и Тјерцилијан викали противу тога луксуза, и сам Септимијус Северус хтео је собом да даде пример противу тога раскоштва, и кад му је једном приликом некакав посланик донео два скупоцена и тешка зрна бисерна као поклон жени његовој, он је заповедио да се одма продаду, и кадих нико није хтео да купи даих _ да се метну у уши Венери казав: „царица би давала хрђав пример другим женама кад би восила накит којег не може нико исплатити“, Шрви бисер дошао је у Рим за време Југуртинског рата.

КодМ едејаца иПерсијанаца цењен је бисер више него ли злато. Код Грка први који је писао о бисеру био је Теофраст ђак Аристотелов.

Вредност бисера може севећи по томе оценити што је он био једанод главних украса на крунама краљева и царева. Тако стара немачка царска круна имала је натпис „СОћиоптадиз деј стаба готаполша шпрегафог апепаћиз“ вас од самог бисера. Мапарска круна св. Стевана тако исто.

О великом луксузу бисера сведоче најбоље закони који су издавани противу тога. Тако Филип лепи, краљ Француски (1300 год.) забранио је био грађанима да носе наките са златом и бисером. 1411 год. издао је савет циришки „ред за хаљине“ у коме је забрањи- 7 вао да жене и девојке не смеју више од једног венца бисерног да носе. и тај венац не сме бити тежи од 12 лотова, Такви су закони били готово свуда по Немачкој, али они су били без икакве вајде. Џо дворовима је раскош био на највећем ступњу. Карло смели Бургундски (1478) на скупштини у Триру имао јо огртач искићен са самим басером у вредности 200 хиљада Форината, и на ручку што је даван у почаст цару Фридриху ПШ! бљештали су пехари од бисера и драгог камења. Марија Медичи жена Хеприха ЈУ носила је при крштењу свога сина огртач у коме је сијало 3000 дијаманата и 32 хиљаде зрна бисера. Филип Ј краљ шпански поклонио је својој жени Јелисавети скупоцену салату и све што је уз салату нужно, а то лишће салатино било је од смарагда, сирће од рубина, зејтин жути топаз, а со бисер.

У Европи се до Колумба слабо знало одакле се бисер добија, тек Колумбу испало је за руком да 15 Августа 1498 год, пронађе на острову Маргариту и Куби како и којим се начином добија бисер. Американци су знали

Пи за бисер одавна. У Миа Ц Мексици.