Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

| |

> – ПАР УП 6

« пир

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

Динана Зе а аи та

она беху нечичкани са самим драгим камењем и бисером, данатлије ношаху ниске бисера око шешира па и само црне 15 китиле су своја црна рамена и руке са белим бисером. Могло би се рећи. да је Европа тек онда добила правог појма о бисеру и њего. вој вредности кад је Америка пронађена, и кад су Шпански солдати предвођени језуитама и поповима пљачкали и робили све што су нашли, опустошили оне богате са златом и драгим камењем храмове, и скупоцене и лепе гробнице Индијанаца које беху од крова до пода искићене бисером. ПЏа и данас је јошу Европи бисер сталан екупоцен и вазда леп накит, и данас наше Српкиње ките своја грђоца и своје главе сићаним бисером, а народ наш п данас сравњује беле зубе девојачке са писком бисера; и служи се овом речју при тепању нпр: у народној песми:

„Ја јој рекох: добар вече дилберче

Она мене: дођ довече бисерче.“

Цејлон је био одавна познат као место гди се бисер вади. Мисли се да су Португал“ ци били први од Европејаца који су 1506 год: ступили на Цејлон и одатле трговином разнели бисер по целој Европи. По статистици Инглеској Цејлонска трговипа с бисером износила је за 10 година од 1796 до 1814 год: 644 хиљаде 4 штерлинга. Колико је велика трговина с бисером сведочи нам још и „Таљјез собпбтацх (и сопшшегсе“ гди со наводи да за 19 год: од 1887 де 1895 год: увежено је

ли Француску 980.191 грама бисера вредности

18,803.580 динара. У Инглеској је за три године од 1898 до 1855 увежено бисера у вредности од 400000 динара. Главна пак пијаца за бисер била је и данас је Париз. |

Велика и скупоцена зрна бисерна која су до данас позната ова су: 1519 год: добио је "Филип [1 краљ Шпански из Панаме зрно бисера које је било велико као голубије јаје, а у Форми једне крушке и златар његов Жак де Тресо оценио је да вреди 100 хиљада дуката, И то зрно звали су Регестта (несравњиво) које је било чувено у целој Шпанији. Каонајвећи бисер што га је икад исток, и запад видео описује Таверније зрно Шаха персијског који га је купио за 128 хиљада талира, и по његовом опису зрно је дугачко Зомм а широко 2'мм. Султан Маскатски имао је такође зрно бисера које је важило 40 карата. Папа Лео Х купио је од једног венецијанског златара једно зрно бисера за 88 хиљада талира. Дар РудолФ П носио је у својој круни зрно бисера од 20 карата. Браћа Зосими у Москви имали су зрно бисера од 28 карата и које је било сасвим округло. „Инглеско-Источно-Индијска кумпанија“ има у својој благајни у Лондону ниску бисера дугачку једну стопу и свако зрно у тој нисци кошта 200 талира. Благајник Имама Маскатског дао је капетану Овену три зрна од којих је једно вредило 1800 а друга два по 920 талира. На индустријској изложби у Лондону 1851 год: изложио је нек Хоп једно огромно зрно бисера дугачко два палца.

Мера за бисер иста је која је за дијаманат и то — карат (од грчке речи хеостоу,) „Један карат има 0,20030258 грама, иха 1 лот има 11 карат, а 1 карат има 4 грама. Влатари овако мере и процењују бисер; округла зрна бисерна тешка 1 лот имају 71 карат, а 1 лот такав има 200 до 8300 зрна која скупа вреде 100 талира, а ако у лоту има 600 до 700 зрна то онда вреде 90 талира, а цена неправилних ћошкастих зрна ова је 1 лот од 900—1000 зрна кошта 5—8 таг. нем:

л "> 100— 800 п л 15 |] Џ] РАЛЕ РОО А Ооо 20 а» 400— 500, 85 у »

=

У =

Ш

1 лот од 800— 400 зрна кошта 40 тал. нем;

"ДЕ 9 200— 300, | 50 202) ар а од 2100 % СК ери " 7. 07 80— 100 » " 90 " п п >» у] 20— 40“. 7 О] 140 7 2

Ватање бисерних шкољки бива како где но дбично у Марту и Априлу. У црвеном мору, у Берберу Дахалаху лов почиње обично од Децембра па траје до Априла, и то пошто падне јака киша, јер мисле и тада ће лов бити најобилатији, ова је празноверица у Арапску произашла из старе Инђијске Зоологије да бисер постаје из капљица кишних, на ову басну опомиње нас и емисао арапске речи за бисер којег они зову Фшт Фшта, што значи „зракасте капље“. 1831 био је лов најобилатији, у Инђији и Цејлону било тада 1250 гњураца са 125 чамаца. Гњурачка звона припомогла су данас јако да се бисер лакше и брже хвата.

Бисерних шкољки има двојаких: што у мору живе, и што живе у слаткој води. Мор-

| ских има више родова: Аутеша гафађа, А. 5е-

рат Тоза Га: Ршапођша, Мејеастпа татсапи јега и. т,.д. У слаткој води што живи најраспрострањенија је Шпо шатсаши [ега [. која, се мал не у свима Европским рекама находи. У Немачкој је са тога бисера одавна позната река Елстер у Саксонској. Бисерне шкољке живе обично гди је вода тиха и бистра. Баварске су реке такође познате са бисерних шкољки, а и наше где које речне реке нису без њих. Од бисерних шкољки праве се различни предмети познати под именом седефа као бурмутице, претење, гривне, дугмета и т. д.

По боји бисера може бити разна и то љубич асто бео из шкољке МушТа едићз [.; бело-зелљен из Бропду за саедеторив [; саевим прав — Атса Коае Г; пур. пуран. Апопа сера [., оловне боје: РЈасипа рјасећа Г., белог има га неколико Фели. Неки спомињу још и црвен бисер, који сеу библији наводи, но то је погрешно, јер пре су корале и бисер држали за једно исто, а то сведочи та околност што у сирском и еврејском језику бисер се зове као у грчком таатсатња, шагсајфа, и шагсаја, а Арапи су то преокренули и назвали корале мерпан, пу нашем језику остала је та реч за оне ситне „црвене ђинђуве“ које ми по Арапски зовемо мерпанима. Број зрна бисерних у шкољци врло је различан. Плиније вели да је видиоу једној швољци 4#—6ђ зрна, — Таверније вели да је нашао 10, а Реомир пак преко 20.

Површина бисера није са свим глатка као што то на први поглед изгледа, већ је доста рапава. Бисер постаје слагањем танких слојева материје што је у шкољки. Сјај бисерни постаје отуда што је маса у којој, сложена из врло танких елојева кроз којих светлост лако пролази. На бисеру се опажују около врло Фине тамне линије. Још 1717 год: Реомир је доказивао да је структура бисера једнака са стројем шкољке. Римљани су мислили, како нам Плиније прича, да бисер постаје овим начином: у пролеће отворе се бисерне шкољке и сисају росу која их оплођава, те тако постаје бисер. Елијан вели да бисер постаје кад муња осветли шкољку. Лине је мислио да шкаљка производи бисер кад је болесна. Мебијус тврди то исто и вели да је бисер продукт абнормалног слагања шкољкиних слојева, и да при нормалном току секреције бисер не може никад постати. Унутарњост бисера састоји из кристалисаног креча.

Покушаји да се бисер произведе вештачким путем познати су одавна, 0 томе нам прича још и Филостретус, а Хинези еу дознали ту тајну још пре нег што смо мима и најмање били познати у испативању и пра-

вили су вештачки бисер тако, да су између

огртача и љуске мећали мала зрна бисерна – или комадиће од шкољке, које шкољка пре74 влачи са светлом бисерном супстанцом. Инглески природњак Хом (Ноте) вели још и ово: да се дешава да јаје шкољкино по кадкад служи као језгро за образовање бисера, томе мишљењу давали су важности својим опитима Талијан Филипи и Немац Кихенмај стер, овај последњи доказивао је да је место језгре око које се образује бисер нашао воденог паука. Абах урзПорфога (Штапосћатиз апаФопбае). и на основу том он је предлагао начин како би се могао бисер правити вешталчки. Но то је мишљење одсудно опроврго природњак Хеслинг. Између осталог зна се још и то даје Лине 1761 год. саопштио био краљу Шведском и скупштини да је ону стању да „присили шкољку“ да прави бисер, и ту своју тајну продао је био једном трготовцу из Гетеборга за 500 дук. Даље о тој тајни не зна се ништа, Данас се прави лажан бисер из крљушти неких риба, а особито брзака, (Абштиз Спстдаз Неск) и то „скинута с рибе крљушт таре се с мало воде док вода не добије сребрасту боју, ова се вода одлије у други суд, а на крљушти се долије друга чиста вода, и то се дотле чини док крљушти више ништа не отпуштају. У суду како смо одливали замућену воду, она се остави неко време на миру док се не избистри т. ј. док се боље не слегне, после се полагано бистра вода одлије, а заоставши бисерасти густиш оставља се до даљег употребљавања и зове се еззепсе Ф'олеп!. Испрва су уз мало рибљег туткала намазивали са добивеном на изложени начин куглице од воска или слонове кости, позније су пак изнашли те праве воло танке плаветникасте изнутра шупље стаклене куглице, у које се спусти по капљица бисерне масе, па пошто се ваљањем куглице учинило свестрано разделење масе по унутрашњој површини куглице се те испуне воском.“

9. Ј. ЈОВАНОВИЋУ.

би једна те вила надпевати не ће!

~ Покупио ти си сво најлепше цвеће. Та стотине твојих дивотних песама Надмећу се само са сјајним звездама. То је низ бисера из дубине груди,

То — куцање срца милиона људи.

— И до сад нам српеки језик сладак беше, Ал твоје га песме међ звезде пренеше; И хо сад смо знали да је пеема дика Али нисмо знали за таквог песника

Не стидимо с' више на Џарнас изаћи, Јер ту ћемо твоју певанију наћи. Певанија твоја — понос Пијерида, Од камена драгог нова пирамида.

Тако тежак посо — џину немогући Ти си извршио лако, певајући.

Љ.ПН.

1 баштици лепој, где је густи лад, Растао је љиљан поносит и млад; И његово лепо и невино лице, Љубио је цветак плаве љубичице.

Сваког: Бож'јег дана, у освитак ран, Бисерном их росом умивао дан,

И у густом ладу, у сневању милом,

Лад их је благ уљуљкаво крилом.

И бура их заста у сневању том, И љиљан је пао и увенуо с' њом И на месту оном, где је никло цвеће, Сад се коров диже и коприва креће. Београд. Вопслав.