Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

_ ОРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

лим да останем —- ако је теби по вољи

— твоја верна Л. СО.— Молим те јоште, ако хоћеш пошљи ми оне књиге што се зову „Гласник,“ Твоја верна Л. СО “— „Видите, у каквој сам неприлици,

и Кочарев 'Рине наслонио је _тлаву на

_руку и лењо је гледао око себе. Омеј је

међу нама за часак ућутао, и нама се

чинило, као да слушамо потоње уздахе људског срца на умору. =

Воће је већ сазрело по дрвећу, а влатно класје беше већ спремљено у амбаре. Каткада смо виђали високо под небом јата тица, које су летиле према југу. По дрвећу скакуташе већ пузавац, и пребираше кљуном свој тужни јесењи: чри, зри“

Једног јесењег дана опет се био млади господин довезао у село. С њиме је дошла танка женска у господском оделу. С Кочаревима није могла говорити све

_да је и хтела. јер није знала нашега до-

маћега језика. Обплазили су све наше долине и разгледази како стоје поља и планине.

Ленка је за чудо опадала и венуја, као ружа, коју не залеваш. Преко дан седила је на клупи пред кућом, а била је тако слаба, да није могла ништа да ради. Пролазећи млади господин овуда са туђивком, која му беше жена, удари

му крву лице, Ленка пак спусти своје бле-

до лице, и чупкаше сухим своју кецељу. „Ленка.“ рекнејој он хладно, „дошао сам опет кући.“ Она уздигну своје тре павице п погледа га сузним очима. „Јел истина!“ уздахне она тихо. „Погле, ово ми је жега.“

Она окрену сузне очи према госпоји, која је са садовољним лицем на страни остала.

прстима чисту

= „ео“ „Узесмо се пре „ЈТаког

Кад су них двоје заишли за рогаљ, васловила се Ленка на клупуи проливаше сузе које су јој текле као крв из несретног срца. У вече стаде јој крв врити по целом телу, а она је све више бледила и тужила се, да јој глава горе. Пред зору, када су домаћи сви полегали, устала је из кревета, и отишла из куће. После су је нашли у води!

Бико није право знао, шта је натерало, да се удави. Сима Годец који је лечио марву по нашим крајевима, овак) нам је пре службе, кад смо стајали пред прквом, говорио.

„Шта јој беше 2 Шта 2 То није тешко погодити, ја знам добро што јој беше. Слаба крв у доњем телу згуснула јој се, а у горњем телу имала је грозницу. Уз то јој је и срце отекло, а жуч јој се разлила по целом телу па је доспела и Ју прву џигерицу. Да је после тога у њој врило и кувало, као у лонцу на ватри, то је јасно ко Бог на небу. Видите, то јој беше. Да су мене звали, ја бије по-

шест месеци.“

"лијо са неколико ћупа воде (о: угасим

ватру у њој) или би дао над њом молитву очитати, јер и то може каткад да

помогне, Али тако је то, кад се и ви у нужди не сетите на правог човека! Зато и умирете пред зиму као муве. И право вам је!—

Са словеначкога ИД.

| пута, била је

НЕТО 0 РЕПАТИЛМ ЗВЕЗДАМА.

Ма (Овршетак.) БЈЕ

2! код многих других репатица се оУ пазило мењање и истицање из главе. | " Споменућемо само још једну, код које се, по Шмидту, нешто изванредно опазило :

Августа месеца 1862. показала се о0пет на северу репатица, која се могла видети и слободним оком, реп јој је био кратак, вије била баш ни светла, али је око главе показивала светле линије у облику лепезе, баш као и горња и Шмидт је опазио, да се свака три дана показивала глава исте Форме; дакле јој је глава периодично мењала Физијономију.

Откуда је ово мењање и то истицање из главе врло је мало, скоро никако расветљено, као што је и иначе све о овим ретким небесним појавама тавнилом покривено. Тиндал нам је, као што мало час видесмо, у неку руку и то протумачио.

8. Са овим би могли свршити овај кратак чланак о репатидама, но ћемо се још у кратко обазрети на две репате звесде у најближој прошлости: на ону од лане и на ове од ове године.

Лањеску репатицу је први опазио Др. Гулд у Кордови (у аргентинској републици) а у средњој Европи видела се први пут 22. јунија. Тада је била већ обишла сунце и почела се удаљавати од њега, за то је и била већ потпуно развијена. Најближе је била сунцу 16. јувија 1881. а удаљење је износило до 8 милијона миља.

Брво се од сунца и земље удаљавала, зато јој је и светлост брзо опадала: крајем јулија била је тек шести део онако

светла као крајем јунија, Држали су да!

ће ова светлошћу својом превазићи комету од год. 1858; то се у неколико обистинило за главу, за реп пак не, јер није био баш особат а вије био ни дугачак.

Је-ли се лањска комета јавила кадгод пре, није се могло казати. Неки су је сравнили са оном од 1807 год. али није тачно.

Ова се репатица мењала у глави и из ње пуштала светлост. Кад се на дурбину повећала 72 пута, дала је 80. јунија најлепшу слику. Ако се повећала 142 замрљана плоча; око главе се није могло ништа распознати док је сутоњ био; тек кад је наступила права ноћ, видела се и око главе.

Док се мрак хватао, била је репатица са сунчеве стране око главе опкружена чисто и јасно, а са мраком се то губило, но се појављивале пруге.

У почетку (22. јунија) је реп био раздељен и то већ близу језгре, 27. јунија већ се то није приметило: реп је био цео светао, но по среди приметно слабије.

Ју лија у 8 сатан 31 минут ујутру била је комета на увеличање од 72 пута још слаб светао прамен, и затим је брзо нестане; више се није јавила.

9. Година 1882. са обвиром на репатице јесте баш издашна. Пролетос се видела једна а сада се виђа и друга комета. Осим тога се дурбином опазила још једна.

Већ 18. марта опазио је на дурбин астроном У/е5 у Бостону комету, која се тек крајем априла видела слободним оком и код нас. Она се брзо приближа. вала сунцу па и од њега ишла зато се кратко време могла виђати слободним о ком на небу: тек крајем априла и почетком маја; земљи се приближила највеђма. 21. маја и то на 18 милиона миља, 11. јунија је била на 21 милион а 18.јунија је опег дошла к земљи на 19 милиона миља.

Сунцу је најближе била 10. јунија _

и то на неких 80.000 миља. Ова је комета по томе од оних, које се не приближују јако сунцу, и звало је репатица које даље него ова обиђу око сунца: превазишле су ју оне од 1848. [., 1865. П., и од 1680. и 1689.

У Атини и Потсдаму видели су је

дурбином 10. јунија и на дану.

Фогел, управитељ звездарнице у Џотедаму испитивао јој је спектрум и дошао је до интересантног резултата, да, се главина светлост састојала из натријумове паре.

10. Најновија комета, што се виђа сада јутром занимљива је у многоме погледу а особито за астрономе.

Истина велике комете су увек изазивале неко чуђење а још чешће страх и трепет. Брзо се појаве, на небу су велике и брзо их нестаје, све нешто необично па све и пажњу на себе обраћа.

бесному госту добили смо из Америке, из Рио-де-Јанеиро. Ту ју је 12. сентембра први опазио астроном Ста и то не далеко од сунца. Међутим ју је још пре тога 8. септембра, посматрао на предгорју добре над) Е:пја у. Ту се приметило

| нешто, што се досад још нигде у астро-

номији није нашло; даје реп кометин 17. септембра у 4 сата, 50 минута и 58 секунада по овдашњем сату ушао у сунчеву плочу, па се изгубио посматрачу из вида.

Астроном Опенхајм је нашао, да је ова репатица 1. септембра била најближе сунцу и то На неких 28.600 миља, т. ј. отприлике близу толико, колико је месец од земље далеко. У то доба је била тако светла, да се могла близу сунца видети слободним оком и у подне. Дању су је гледали у Коимбри. Данехту, Вашингтону, Ници и на други мести.

После 17. септембра се репатица, брзо удаљавала од сунца и ишла је југозападно, зато се наскоро појављивала у зору, пре сунца. Тако се 6. октобра лепо видела у полак пет сати, реп је испупчену страну окренуо хоризонту и доле је био много светлијп но горе.

О оваким интересантним кометама мало је досада било спомена. Године 43. пре Христа појавила се набрзо после цезарове смрти комета дању. Била је врло лепа и Римљани говоргху, да је достојна, да прими душу неверно убијеног цара и да ју пренесе бесмртним боговима. Ту репатицу назвали су јиПштп 51415.

Тако велике комете виделе се п године 15832., 1744, 1843., слободним оком близу сунца; репатице од 1668. и 1880. дошле су такође тако сунцу, да се могле доста близу видети.

И код ове се репате зведе још нешто показало, што се досад није нигде приметило: кад је била најближе сунцу, глава јој је врила и јако се отегла, и зато су мислили неки, да са распала, раз-

у — =“ и Прву вест о овоме изненадноме не-“

=