Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

БГ

_ делила.

ОРПОКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

У истини се 23. октобра могла опазити два облика. Спектроскопом се доказало,да је у кометиној глави било поред угљо-спојева још и натријумове паре; као што видесмо, да се то приметило и код пролетошње репатице.

(а овом репатицом доводи се у свезу још једна мала, коју је 8. октобра опазио "управитељ атинске звездарнице Шмидт, то нешто југо-западно од главе ове велике. Кретала се доста налик овој, и зато опет помислише, да је мала отпала од велике. Опенхајм је рачуном доказао, да се обе у многоме погледу слажу но рачун исто тако каже. да нису близнакиње.

Џавести морамо још нешто, што је врло карактеристично па и важно: доказују неки, да је садања велика комета идентична са оном од 1668., 1843., и

Леп пример зато имамо на репатици од 1770. год. Она се земљи приближила на 360000 миља; пут јој је скоро био елипса и за 5 год. 209 дана обишла би по томе путу око сунца.

Но ни пре ни после се није видела та комета. Ако се пак рачуна, да је пут био елипса, то би она била у мају 1167. јупитру тако близу, да је његов утицај

на комету јачи био него сунчев; и због тога се и почела комета кретати по пу. ту, који се опазио и израчунао за год. 1170. адотле је морао бити сасвим други.

По овом новоме путу дошла је она 1776. год. опет најближе сунцу, али се није могла видети, јер је сунце стајало између ње и наше земље.

Ако се даље рачуна пут кометин по елипси, то се она морала 1779. опет јупитру јако приближити; јупитар је сада

љина година подужити за 3 сата подкомети- Ји |.

ним утицајем;ово се није никако приметило.

Напослетку нам је додати, да рачун иште, да се на годину 1883., око средине појави опет једна комета, која се видела пре, и то године 1812.

Нови Сад у почетку новембра 1882. 6. М.

АЕ ЛЕ аЕАЕЛЕ АРЛ ЛЕ 9

ОСОВЕЊАЦИ. )

Написао Иван Тургењев. (Свршетак).

П. Меланија Павловна.

еланија Џавловна родила сеу Москви.

- Била је врло лепа, па су је с тога

звали „московском Венером.“ Кад сам

== —__

—

= УМ у И

и (| | 5 ПИ 5 У | (У АЕ

КУ

= |

= = 2 - У = | 59 у (ЕЈ ; ЛУ -7: су У ЦИЕ а праве У | — = : 2 | | (Маи „ДЕА СА ИЕ > 77' 2 Ц > 4 У У Ху (У

ИЕ

Слава, витештва. По слици рускога сликара В. Верешчагина.

1880., али јој се пут јако скраћао а то се тумачи тиме, што јој сунчана атмосера смета. Ако би се пак ово обистинило, то би се морала ова репатица појавити већ кроз неколико месеци поново, али би том приликом пала на сунце и ту је нестало. Колико се пак тачнога досад о 0вој комети дознало, није баш изгледа за ово. Међутим идемо да видимо.

11. Кад смовећ у речи о сметњи, која се показала, ако је тако, овој комети. а оно да се још ма и мало обазремо и на сметње, које планете чине кометама.

Планете не утичу много на комете, док су далеко од њих, али су од јаког утицаја, кад се репатице приближе њима. Често је тај утицај толики, да се репатој звезди промене пут сасвим, време, за које обиђе око сунца, може да се подужи а и скрати.

утицао на њу двадесет и четири пута јаче него сунце, и —- зато је опет пут од 1767. сасвим променула, те се није могла опазити ни 1181, године, као што би се то очекивало по путу, којим се 1770. кретала.

По рачуну треба да се халејева комета повратила у почетку год. 1458. Клеро (Сјатаче) је ипак рачуном показао, да су јој планете доста сметале, и то: јупитер ју је задржао за неких 518. сатурн за 100 дана; она се дакле морала појавити за 618 дана доцније и видела би се тек у средини априла 1859. У истинп је најближе била сунцу 12. марта 1859.

Досад се још није показало, да комете што утичу на планете, а из тога се закључује, да је маса њихова малена. Да, је на пр. комета од 1770. била толика масом као земља, то би се морала зем-

је први пут видио, била је већ стара и мршава, финих али незнатних дрта на лицу. Уста су јој била малена, а зуби лако савијени; преко чела јој спуштало се више жутих витица, а обрве су јој биле нагаране. Носила је увек капу налик на пирамиду са црвеним пантљикама, око врата високу огрлицу, кратку белу хаљину и ципеле са црвеним петама. Преко хаљине носила је кратку одећу од отвореног плавог атласа, од чега је десни рукав висио преко рамена, Баш тако исто одело носила је на Џетров-дан године 1789. Наиме, тога је дана ишла као млада девојка са својим родитељима на Ходеско поље, да гледа онај чувени мегдан на песнице, што га је приредио гроФ Орлов.

„Па кад је гроф Алексије Орлов опазио

%) Исправак. У 33. броју шогкрљла се погрешка, која квари _ смисао. На стр. 326. у другом ступцу 20-ом раду од озго, у место речи: „ваљда свненке2 = треба да стоји семенке.