Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Највеће одступање од Вукова начина, издаља је у томе, што се водило рачуна и о оним песмама које су, како би Вук рекао, од рђавих певача, и које је он сасвим изостављао. Њихова је садржина. пропричана уз коју бољу песму о истом предмету Такових варијаната овде има двадесет и један (уз ОЈ ИН О РАИ ИКО (три), 14,17, 18, 20, 33 (три), 14, 69, 72 (четири), 79и 81). Ма исти начин биће пропричани у УП или у 1Х књизи и варијанти од оних песама које је Вук сам издао књ. П— ТУ), а ту ће се пропричати и оне песме које немају сличних мотива, (у књ. П—УШ), а, саме су тако слабе, да их није вредно у целини штампати (међу њима је и једна о Косовском боју од преко 2000 стихова, коју је Вук још 1895 год. добио, али је не издаој. Сем тога упоредиће се с рукописом и оне песме које је Вук издао, у колико су од њих рукописи очувани. Још ће се упоредити и шест песама, из збирке Симе Милутиновића, које су преписане Вуковом руком, и на. којима је он ово забележио : „Пјесне које је градио Црногорски владика, Петар [, а мени их је написане донио из Црне горе 828 године п у Крагујевцу предао Петар Марковић. Ово зато биљежим да се зна да је оно што су ове пјесме у пјеванији Симе Милутиновића, и у Горском огледалу ') друкчије, додавао Симо МиЛутиновић: на рукопису у коме су мени предате ове пјесме стопи написано: » Добохђ ављ Петарљ Марковићљ у Крагуевацљ 15. Шон 1898« (даклем кад је Симо Милутиновић у Црној гори пјесме још купио).“

Готово све песме налазе се у оригиналним рукописима, како су их Вуку слали његови помаТачи, а велики број од њих је и у преписама од Вукових ђака (пок. Ј. Бошковића и др.); врло их

је мало само у препису без оригинала.

") Било. вијениу, ша превучено.