Srpski književni glasnik

10

СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

услед тога после ископала и оронила земља. Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути. После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те ce некадања јаруга услед наноса. скоро и He познаје. Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; пначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.

Ту, на том месту, седећи на старој врби и осећајући п нехотице свеж, влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и пемиром у дутт. Затушти ли лисје, а ја задрипћем мислећи да је она. После видим, да је то птица долетела и пала па грану, на кад је видела мене опна одлетела.

После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака Ha чпетину. Погледах на све стране око себе... Нигде пикога. Видим само шљивова. стабла, читав. ред, са њиховим. зеленим. грањем, п кроз то грање димњак од њене куће, и више. ништа. «Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно где год проваљена. Отац ми и онако рече, да то учиним». Хтедох да дам и себи разлога. за тај поступак!

Крепух се полако, па m Me обзирући се на то што ми овде онде тоњаху. ноге у“ мокру, меку земљу и блато се Ba ципеле. хваташе, ревносно загледах сваки протштак. сваки прутић wa огради; загледах ревноено као да ме стотина њих. гледа, а ја да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок за што сам ту.

Загледајући тако ограду дођох на опу страну одакле се њена. кућа најбоље могаше. видети. На кући беху врата отворена, Упутра ce чујате. неки разговор; учини ми се да је глас Гилпи. Претворих се сав у ухо. На. једном на нратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка. Падох Ma земљу и сакрих ce за један повећи џбун од кушине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе,