Srpski književni glasnik

117 11

али наместих се тако, да ја њих две лепо видим. Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци. Кад пзађоше из куће као да вођаху неки жив разговор. Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо. Онда се засмеја,. засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, п одоше низ пут, тамо на другу страну... Мајка Гилина Марија за час се појави на вратима, и довикну Гилп да се врати до ручка. Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.

Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу. Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је "синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени... Отиснух рукама од себе. Беше ме стид од самог себе.

Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде. Али то није дуго трајало; загледах још пеколико проштака, па се оканух. Мислио сам даље п тражило како да објаспим ово што је урадила Гила.

Да пије случајно опа нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дођег.. А можда је она друга девојка њој нека доOpa другарица, па јој Гила казала све, т хтела заједно с њом овамо к мени да дођег.. Оваква мисао прође ми сад кроз главу. И не само та једна... Али ни се једном од њих не бејах задовољан, пп једна ми не давшпе објашњење које сам тражио. Шта ли је она мпелила сппоћ кад ми је казала да ће доћи 7 Да није само збијала шалу са мном 7 ИП опет ме би стид...

Остадох и даље да је чекам, п чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову. Беше ми криво што ме зову. Надах се да ће Jom доћи. «Можда ће доћи баш сад кад ја одем», помиселих; по мучан и зловољан, кренух се полако кући, освјћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући. Не бете се пи она још вратила из поља камо