Srpski književni glasnik

ГИ ИА. 13

свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а. повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив. разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару. Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и пеује.

Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи. Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је у опште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете7 Па за мајку ни по јада, али отац... Сетих се његова намрштена. чела, набраних обрва, његовог оштрог погледа...

Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала. говеда. Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили. Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствај одмах, и посао би му... Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили. Али, за чудо, мени је то сад било све једно; и шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима. Осећао сам да бих понизпо себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене сматраше за нешто више; да би се осрамотио кад би признао да ја Гилу волим, да чезнем за тим да она постане Ba навек моја, да хоћу да је узмем, ја, ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!.... Не, то пред. њим нисам смео никако признати. Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати. У недостатку бољих девојака, добја. је и она. Ипаче ја сам равнодушан. Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије. Оп не знађаше моје јаде, а m да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.

На ливади, уморан, легох да се одморим, и ухвати