Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 461

др. Недић. Тако је н. п. из Годишњице 14 преписао своје некрологе Ракићу и Анђелковићу, а није то поменуо.

Ово није све што би се могло о овој књизи рећи. Али је и ово доста, да се види права вредност њена. Још ћу само напоменути, да је могао изоетати и детаљан опис болести Љубе Ненадовића и она прича на стр. 174, особито ако писац није хтео да изостави речи, које нису за све, којима ова књига може доћи до руку. То је могло изостати већ и због тога што нема никаква ни интереса ни значаја. Ст. СТАНОЈЕВИЋ.

СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ.

Евген ДиФЕЈ: Рефлексије једнога монаргисте (Епеепе Dufeuille: Rečflexions d un monarchiste, 11#89—1900: XIV, 581; Рих 7 Па :50).

Стално и поуздано, са неминовношћу природнога, закона, демократија се шири, снажи, осваја. Негде спорије, негде брже, негде тихо и скоро нечујно, негде уз праску, по кадшто и тресак, али тек у читавом свету, у свима цивилизованим државама, круг личности које добивају право да, у најширем смислу речи, узимљу учешћа у управи земаљеким пословима постаје све шири и шири. Местимични и делимични застоји и реакције неће нити могу изменити општи правац овога покрета. То је појава коју једни могу сажаљевати, други се њоме одушевљавати ; у сваком еслучају то остаје Факт с којим се мора рачунати.

С тога је и литература о демократији у последњим деценијама тако набујала. У ту врсту литературе долази и књига којој горе наслов исписасмо. Али то није оно што ову књигу чини најинтересантнијом. О демократији има дела с којима се ово не може мерити ни по једрини идеја ни по оригиналности опазака. Али је ово дело на себе скренуло пажњу и изазвало читаву сензацију поглавито с тога што је то дело једнога давнашњега приврженика монархије и орлеанске династије, који се, по готову, измирио са републиком. А така појава није без интереса, па баш ни без