Srpski književni glasnik

462 Cpricku HRIibu;kEBHI ГЛАСНИК.

значаја. Г. ДиФеј био је дуго година шеФ кабинета Tpoba париског, а, по његовој смрти, остао је у истој Функцији и код његовога сина, војводе орлеанског. У томе својству, а и много раније већ — његова политичка каријера датира од тридесет година — он је водио активну кампању за уставну монархију орлеанско-бурбонску. Пре три године он је дао оставку на свој положај и написао је ову књигу коју, као што сам вели, посвећује демократији. Обзири према прошлости и личним односима још му не допуштају да своју нежност према републици отворено призна. Г. ДиФеј још и сада налази да је парламентарна монархија, заснована на демократској основи, за Француску боља Форма владавине но република ; али он је против тога да се пошто по то ради на уништењу републике. Оваква каква је, република, са свима евојим манама, са надмоћном, по њему претераном, влашћу парламента и партијских одбора, са слабошћу извршне власти и специјално председникове, ипак гарантује грађанима извесну меру слободе, а то је оно што је најбитније.

С тога г. ДиФеј предлаже умереним републиканцима једну врсту уговора : монархисти неће нападати републику; напротив подржаваће је све докле год буде бранила слободе. Али ако се у току времена покаже да република ипак не може опстати, онда ће републиканци потпомагати монархисте. Заједно се њима бориће се против разних цезара авантуриста и помоћи ће им да се заведе и утврди парламенгарна монархија. Ова би грађанима гарантовала исте слободе које и република, те би тако само Форма владавине била измењена; иначе би све демократске тековине остале.

Ова идеја споразума између монархиста и републиканаца карактеристична је по себи. Монархисти, док је у Француској постојала монархија, нису помишљали ни на какве компромисе ове врете. И пошто су подлегли у отвореној борби против републиканаца, они сада као да осећају да се сами таком отвореном борбом не могу подићи.

Ово одсуство поуздања у успех монархије није без

о фр

и