Srpski književni glasnik, 01. 10. 1901., str. 452

Живот. и. СМРТ. 437

нас поучити. Ви који се помало бавите књижевношћу, погледајте само како је она бескорисна. На што сте ви књижевници 7 Кога сте ви изменили 2 Ко вас, још разуме, молим вас“ Ви постижете обично противно ономе · што доказујете. Сетите се само онога писца, који је од „Кларисе““ направио најлепшу епску песму о женској честитости; — и шта би7 Људи то наопако разумеше, и цео свет пређе на страну Ловеласову, који је мрачан пред њеном светлом чедношћу девојачком, коју ни силовање није могло да укаља; на страну Ловеласову, који своју свету жртву узалуд моли на коленима за опроштај и узалуд се труди да задобије ту високу душу, коју ни срамота тела није могла да упрља. У поукама све испада рђаво. Ви само чаркате по пороцима, пи они се поносе што их сликате, огледају се у вашим сликама и мисле да су лепи. — Вама. је то, истина, свеједно; али добри Колингевуд ме је озбиљно заволео, те му моје владање није било равнодушно. Зато се много радовао кад је видео да сам се предао озбиљном и сталном учењу. У мојој уздржљивости и ћутљивости налазио је нешто слично енглеској озбиљности, па ми је у више прилика отварао срце своје и поверавао многе важне ствари. После некога, времена. сви су ме сматрали као његова секретара п сродника; енглески сам био толико научио да нисам изгледао сасвим странац.

Међутим, мој је живот био чемеран; суморни дани на мору изгледали су ми дуги, дуги. Годинама смо лутали око Француске, свакога часа виђао сам у лаљини обале земље коју је Гроције назвао „најлепшим царством после небескога“; па се онда опет враћасмо на пучину п опет месецима бејаху око мене само магла и водени бродови. Ако је каква лађа и прошла близу или далеко од нас то је била енглеска лађа; ниједна друга није смела без допуштења да се навезе на море; океан је

1 СТат155а Наг]оме, чувени роман Ричардсонов, у коме је 1.0-

уејасе један од главних јунака. Гоуејасе је данас синоним завођача, младића рђава владања и без честитости.