Srpski književni glasnik

IF:prioz BR E: 99

проређује, пузи по земљи, п полако да се губи. Пред очима. девојчиним појављиваху се зелена поља, зграде велике ппваре, кубета на цркви, п црвени кровови жељезничких зграда. Све се то помаљало као из воде, оживљавало — звоно поче ударатп на јутрење.

Девојка, не појимајући лепоте, гледаше нема и престрашена. — Мајко Божја — шапуташе у заносу — ала. је ово дивно п чудно!

Од, хладноће јој зуби зацвокоташе, ноге као да нису њене, -— утече у кућу.

Мајка. већ устала. Мара се увуче у њену постељу, пол перину, п тврдо засна.

— Дете, ја одох — чу мајчин глас над собом.

— A куда — диже се п седе у постељи.

— Код Магуса, да сејем кромппре, дужна сам му. Поорао нам је прошле године за жито.

— А зар ја да останем 7

— Одучпла сп се од тежачког рада.

— ВБидећемо то, само ми најпре дајте што да. једем. Гладна еам као курјак. Та ваљда треба п ја да се насптим њиве, људи, целога света, док се не сахраним у оне зидине.

Умила се, у витпце уплела црвене пантљике, обукла белу блузу опточену чипкама, жућкасту сукњу са ружичастим цветићима, п боса, узевши мотику и когарчицу, стала пред мајку.

— Што си се обукла тако, као да ћеш у црквуг

— На рад као п на молитву, мајко. Ваљда ћу се допаетп каквом момку “7...

— Ех, онп гледају само новац, а ти сп сирота.

— Само нека се коме подвучем „под ребра“, па ме ни ноктима не ишчупа.

-— Хајде баш да видимо п то! — помилова је по лицу, привуче к себи, п пољуби је.