Srpski književni glasnik

ПРИ ЛЛВЋА 88: 51 правити врете, друге сејати, а треће носити кромпире. Касија, Јага, Јелка, Ханка — са мном на врете. Жене нека. сеју. Код нас је у Кракову обичај: кад се ради, да се ради.

— Да нисп ти где год близу Кракова била пољаку — запита Матус и, обраћајући се женама, додаде: живот кип у овој девојци.

Похвала богаташа Матуса значила је много. Мајка Марина је расла у поштовању жена.

— Штета што ми је син ожењен — додале тише, кад се девојке одмакоше.

— Не морате се подсемевати — одговори њена мајка. правећи се љутита.

— Бога ми се не подемевам. Така ће девојка развеселитп п оца, п мајку, и момке, п елуге, п целу околину; ради као ватра; где год дође, доноси срећу. А моја сна седи као неки душман, незадовољна ничим, макај је медом хранио.

Осуше се жалбе на оне који нису ни зашто; а девојке. одмичући, певаху као птице.

Око подне донеше ручак — на једној софри кромпирп са сланином, на другој масло п кнедле.

Богаташ није тврдичио. Хранио је добро своју чељад и раднике. Имао је зашто, те је ручак био необично весео.

Никад Марп није ручак тако пријао, ма да је у Кракову јела с господскога стола.

По ручку леже на траву, мајка је марамом заклони од сунца, — девојке легоше поред ње. Младост п умор тврдо је успаваше. Старије жене разговараху с Матусом о раду и домаћим невољама.

Мара доби опкладу — ни једна је није претекла, кромпири су били посејанп пре вечера. Матус посла по елал.

Окрепи их. Мара ненавикла на тежак рад, беше као пзломљена. Газда јој захвали за предњачење и командовање. Девојке, у смеху п певању, кретоше се томплом.