Srpski književni glasnik

~, U ~“

П то лЕЋ Е.

краковеким ципелама са високим штиклама, паргарној, отвореној, испегланој, хаљини, п белој вуненој марами на глави, пође цркви.

На гробљу стоје у гомилицама газде, момци п жене. Девојке пстрчаше пред накићену другарицу п узеше је у средину. Једва се могла обазрети око себе, шинути Јузека ватреним оком, насмејати се на њ и поздравити га враголасто. Момак порумени као црвени тајтани на гуњу му, пп поздрави шеширом.

Грунуше звона, црквена се врата широм отворише, свет, по старешинству, нагрну у пркву : на челу девојака Мара. Кад стаде на високи праг, окрете се и још једном погледа Јузека — па већ мирна п пуна самопоуздања молила се из књиге, клечећи међу вршњакињама.

Дизала је поглед великом олтару, прва се приклањала при изношењу свете тајне, уздисала јако и метанисала. У вароши није метанисала, али се овде радо сетила прошлости. А поред тога хтела је уверити свет да. и ако је постала варошанка, опет поштује Господа.

По литургији, кад се цела парохија скупила пред црквом, Мара се стаде праштати. Газдарице је љубила

руку, газдама се клањала, на момке се смејала, те су се видели бели зуби пза румених уеница.

Приђе другарицама.

— Да те испратимо — осуше.

— Али ја идем ноћас — опомену их.

— Ма и у поноћ — одговорише — поћи ћемо с тобом. — А што тако брзо 7 — занита је Матус.

— Госпоштина ми се враћа сутра око десет, па треба собе уредити, каву екувати, преставити ручак, имам посла да мп глава пуца. Четири собе да оперем, воде и угља да изнесем на други спрат, месо да купим.

Газдарице, пуне дивљења, шапутаху међу сеобом;

— Једна девојка за толики посеао!..

Девојка, нема шале! — ...одлучише. — Мислио сам да ћеш остати за окопавање кромпира. Она се засмеја на саму помисао таке немогућности. O