Srpski književni glasnik

656 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Кал се Шарл, потресен на глас о попису, вратио кући, Ема баш беше отишла. Он је викао, плакао, падао у несвест, али она не дође. Где ли је могла бити Он посла Фелиситу код Хомеа, код Г. Тпваша, код Лереа, у гостионицу код Златнога Лава, свуда; п кад би за тренутак заборавио мало на свој бол, тада би помислио како му је убијен добар глас, како им је имање пропало, како је Бертина будућност уништена! Шта је узрок свему томе“... није имао ни појма! Он причека до шест сахата у вече. Напослетку, не могући више да издржи, и мислећи да је отишла у Руан, он изиђе на друм, пређе једно по миље, не срете никога, причека још мало и врати се.

Она беше лошла.

— Шта је то било“... Зашто“... Објасни ми!..

Она седе за сто и чаписа једно ппемо које лагано затвори, пошто је додала датум п час. Затим рече свечаним гласом:

— Прочитаћеш га сутра; а дотле, ја те молим, немој ме ништа питати!.. Ништа!

— Дли..

— Ох! остави ме!

И она леже на своју постељу.

Неки опор укус који је осећала у устима пробуди је. Она назре Шарла и поново затвори очи.

Она је радознало испитивала себе, да распозна да ли не осећа болове. Не! још ништа. Чула је куцање сахата, пуцкарање ватре, и дисање Шарлово који је стојао крај њене постеље.

— Ах! смрт запста није ни мало страшна, помисли она; заспаћу, и свему ће бити крај!

Она попи гутљај воде пи окрену се зиду.

Онај ужасни укус мастила није престајао.

— Жедна сам!.. ох! тако сам жедна! уздахну она.

— Шта ти је! рече Шарл који јој пружи чашу.

— Није ми ништа!.. Отвори прозор... угушићу се!

И њој се наједанпут тако смучи, да је једва имала времена. да узме мараму испод јастука.

S ЊЕ Да Ji wi ha RO MW al dk MR. и

2 : i |