Srpski književni glasnik, 01. 09. 1904., str. 35
99 СРпоки Књижевни ГдАСНИК.
куће где су становали. Онај пети шум ме је пратио разумљивије. Са срцем пуним страха седох на једну клупу која је у сунчаном простору стајала према вратима од куће. Било ми је као да чујем како мој зли дух седе поред мене. Кључ се окрену у вратима, ова се отворише, тумар изиђе, са хартијама у руци. Осетпо сам да ми је као нека магла прешла преко главе, осврнух се, и — о ужаса! — човек у сивом капуту седео је поред мене, гледајући ме са сатанским осмехом. — Он је своју невидљиву капу и мени на главу навукао, код његових ногу лежаху његова и моја сенка мирно једна поред друге; он се немарно играше се познатим пергаментом који је држао у руци и, док је шумар, забављен хартијама, ишао + по ладњаку горе доле, саже се поверљиво према мом уву и шану ми речи: „Дакле ви сте ипак примили моју понуду, и ево седимо две главе под једном капом. Ако, ако! Али ми сад дајте и моје гнездо натраг, јер вам више не треба, а иначе сте врло частан човек па ми га нећете ускратити. Само нећу да ми због тога захваљујете; ја вас уверавам да сам вам га позајмио од свег срца.“ Он га узе без оклевања из моје руке, метну га у џепни опет ми се подругљиво насмеја, п то тако гласно да се шумар окренуо за шумом. — Седео сам као скамењен. „Морате ми признати“, настави он, „да је оваква
гапа пе згоднија. Она покрива не само човека него и његову сенку, и још колико год он хоће других. Видите, данас их опет водим двојицу.“ — Он се засмеја ) опет. „Упамтите, Шлемиле, што човек ucmpna Hehe c Moбром вољом, то мора на крају крајева против своје воље. Ја још мислим да ћете ми откупити сенку, узети младу натраг (јер још има времена) и да ћемо пустити Расекала да се љуља на вешалима; то ће нам бити лако докле год имамо уже. Чујте, дајем вам још п моју капу приде.“ 24 Мати изиђе и разговор отпоче. „Шта ради Muna?“ TISINI
4
„Плаче.“ — „Глупо дете! т1 не може се изменити! — „Дабоме да не може, али дати је тако pano npy POM... ти Ах, човече, ти си свиреп према своме једином детету. «O