Srpski književni glasnik

99 СРпоки Књижевни ГдАСНИК.

куће где су становали. Онај пети шум ме је пратио разумљивије. Са срцем пуним страха седох на једну клупу која је у сунчаном простору стајала према вратима од куће. Било ми је као да чујем како мој зли дух седе поред мене. Кључ се окрену у вратима, ова се отворише, тумар изиђе, са хартијама у руци. Осетпо сам да ми је као нека магла прешла преко главе, осврнух се, и — о ужаса! — човек у сивом капуту седео је поред мене, гледајући ме са сатанским осмехом. — Он је своју невидљиву капу и мени на главу навукао, код његових ногу лежаху његова и моја сенка мирно једна поред друге; он се немарно играше се познатим пергаментом који је држао у руци и, док је шумар, забављен хартијама, ишао + по ладњаку горе доле, саже се поверљиво према мом уву и шану ми речи: „Дакле ви сте ипак примили моју понуду, и ево седимо две главе под једном капом. Ако, ако! Али ми сад дајте и моје гнездо натраг, јер вам више не треба, а иначе сте врло частан човек па ми га нећете ускратити. Само нећу да ми због тога захваљујете; ја вас уверавам да сам вам га позајмио од свег срца.“ Он га узе без оклевања из моје руке, метну га у џепни опет ми се подругљиво насмеја, п то тако гласно да се шумар окренуо за шумом. — Седео сам као скамењен. „Морате ми признати“, настави он, „да је оваква

гапа пе згоднија. Она покрива не само човека него и његову сенку, и још колико год он хоће других. Видите, данас их опет водим двојицу.“ — Он се засмеја ) опет. „Упамтите, Шлемиле, што човек ucmpna Hehe c Moбром вољом, то мора на крају крајева против своје воље. Ја још мислим да ћете ми откупити сенку, узети младу натраг (јер још има времена) и да ћемо пустити Расекала да се љуља на вешалима; то ће нам бити лако докле год имамо уже. Чујте, дајем вам још п моју капу приде.“ 24 Мати изиђе и разговор отпоче. „Шта ради Muna?“ TISINI

4

„Плаче.“ — „Глупо дете! т1 не може се изменити! — „Дабоме да не може, али дати је тако pano npy POM... ти Ах, човече, ти си свиреп према своме једином детету. «O