Srpski književni glasnik

О ey , + ”,. њи

Чудновата Повест ПеЕтТРА ШЛЕМИЛА. 2:

„Не, жено, ти ту јако грешиш. Када се оца, још пре но што је исплакала своје детињасте сузе, нађе као жена. једнога. врло богатога и поштованога човека, пробудиће се утешена из свога бола као иза сна, и захвалиће Богу " нама; видећеш!“ — „Дај Боже!“ — „Она сада има, наравно, врло велика добра; али после хуке буке коју је надигла несрећна историја с оним пустоловом мислиш ли ти да би се за њу нашла друга, тако згодна прилика као што је господин Раскал7 Знаш ли ти какво он има имање, господин Раскал7 Он има у нашој земљи имања у вредности шест милиона, без икаква дуга, исплаћена готовим новцем. Имао сам документе у рукама. Он је мени свуда узимао испред носа што је било најбоље; и осим тога у портфељу има папира на Тому Џона за једно двеста педесет хиљада.“ — „Мора да је врло много крао.“

„Какви су то опет разговори! Мудро је штедео где се расипало“. — „Човек који је ноесно ливреју.“ „Глупост! Али он има беспрекорну сенку.“ — „Имаш право, али...“

Човек у сивом капуту насмеја се и погледа ме. Врата се отворише, и Мина изиђе. Наслањала се на руку једне дворкиње, тихе сузе текле су низ њене лепе бледе образе. Седе на једну столицу која је под липама била за њу спремљена, а њен отац узе једну столицу поред ње. Нежно је ухвати за руку, она поче јаче плакати, 4 он јој поче говорити:

„Ти си моје добро, драго дете, ти ћеш бити и паметна, те нећеш хтети да жалоетиш твога старог оца који хоће само твоју срећу; ја врло добро појмим, драго дете, да те је то јако потресло; тако си чудно избегла своју несрећу! Пре но што смо открили срамну превару, ти си тога недостојног човека јако волела; видиш, Мино, ја то знам и не пребацујем ти ништа. И ја сам, драго дете, волео сам га докле сам га сматрао за великог господина. Али сада увиђаш и ти како је све испало друкчије. Шта! свака пудла има своју сенку, а моје једино дете да за човека без сенке... Не, ни ти не мислиш ни-