Srpski književni glasnik

ДИ те ји и s MERA ви, 24 Српски Књисевни ГЛАСНИК.

како више на њега. Чуј, Мино, ево сада иште твоју руку један човек који се не боји сунца, човек поштован, који наравно није кнез, али који има имања за десет милиона, десет пута више него ти, један човек који ће моје дете усрећити. Немој ми ништа одговарати, пемој се противити, буди моје добро, послушно дете, пусти твог оца који те воли, да се брине за тебе, да ти убрише сузе. Обећај ми да ћеш господину Раскалу дати своју руку. Реци, хоћеш ли то да ми обећаш 2“

Она одговори изумрлим гласом: „Ја више немам своје воље, немам никакве жеље па свету. Пека са мином

буде шта мој отац хоће.“ У пети мах пријавише гоеспо-.

дина. Раскала и он ступи дрско у њихов круг. Мина паде у несвест. Мој мрски пратилац ме погледа љутито и дошану ми брзе речи: „И ви то можете да претрпите! Шта

вам тече место крви у жилама 2“ Он ми с једним брзим

покретом загреба малу рану на руци, крв потече, он настави: „Заиста! црвена крв! — Дете потпишите.“ Ја држах пергамент и перо у рукама. (Наставиће се.) АдеЕлбЕРт оф. Шамисо. (Превео с немачког Св. Предић.)

ПРВА ХРИШЋАНСКА ЦРКВА У АТИНИ.

Свети Павле изиђе пз Ареопага здраво узнемпрен.

Држао је био тамо проповед, пред судијама атгнеским,

о оном истом непознатом Dorry о коме је нашао заго-

нетни спомен урезан на једној стели, у сенци једнога портика. Задуго му се чинило да је освојпо ове лепе старце, јер су га слушали врло пажљиво; али кад стаде

описивати Христово ускреење из мртвих, настаде најпре

узлржан емеј, затим нестрпљиво гунђање, и најзад пронична. вика, и он мораде да прекине беседу. „Слушаћемо те други пут, кад будемо доколни, до-

ко