Srpski književni glasnik

ари

ORO VV TOV

ПрРВА ХРИШЋАНСКА ЦрРКБА У Атини. 25

викивали су му они дижући се да иду, јер морамо да журимо под платане Илисове, где ће сад свирачице на фрули почети да евпрају.“

П апостол невесео, посрамљен, спусти се у варош стрмим степенима који су били усечени у стени, поред самога Акропоља.

Било је подне. Бела п тиха светлост просипала се с ведрога неба на беле куће атинске, на храмове с бледозлатним одблесцима п на мирно, успавано поље. Павле погледа горе на Акропољ, и како му се засенуше очи, одмах обори главу. Било му је као да се сва верска великолепност атписека свалила на његове груди. Једна горка мисао паде му па ум. Дотада је проповедао јеванђеље по градовима MH крајевима где су га примали врло радо, у Антпохији, по Малој Азији, по Ципру, по Маћедонији ; покрштавао је Јевреје који су се, живећи далеко од Јерусалима, радо одрпцали ситног фарисејства из синагоге; покрштавао је незнабошце из забачених IH за-

пуштених покрајина који су горели од жеље за ЖИБОМ

вером. Оснивао је цркве и био велике и тешке битке; бивао је напзменце величан п засипан камењем. Али је чврсто веровао да ће речи које је на све стране сејао по овом древном свету донети лепу жетву. Међутим овде, у светплишту сваке поезије и сваке мудрости, овај мали Јеврејин из Тарса напшао је на народ врло поносит п врло презрив који неће хтети да појми тајну Распетога Христа. Слушаће га можда, као оштроумног пророка једнога бога који није тако страшан као Серапие; неће 'а ни злостављати, ни бацити у тамницу, ни прогнати из ове благородне вароши; али каквим дивним чудом треба да такне душу овог народа који је обожавао једино лепоту и који неће никад отворити своје храмове несрећноме, пскрвављеноме богу, Богу крунисаном трновим венцем, кога су шипбали прућем и приковали на вешала између два разбојника 7

Павле је ишао, све између градиница засађених олеандрима, перуником п алојем, одакле су провиривале