Srpski književni glasnik

26 Српски Књижевни ГлАСНИК.

фине мраморне статуице домаћих богова, упола скривене бокорима. цвећа. Успут је сусретао младиће, дечаке п децу, у лаким белим туникама, који су пристајали уза њ и обасипали га питањима.

„Одакле си дошао 7 Куд идеш Је ли и Јерусалим леп као Атина7 Зашто се Јевреји не клањају ни Аполону ни Афродити Јеси ли ти пријатељ Ћесаров“ Зашто CH оставио старога јеврејскога бога7 Кажу да је био страшан бог; да ли је био тако силан као Зеве, тако зао као Хермес, тако стар као Хроност7 Да ли ће и он умрети, као што је умро Христос, коме ти служиш 7 Што нам доносиш бога који је ускрсао свега једанпут Зар ти не знаш да ми имамо Адониса, Адониса из Библоса, који је вечито млад, вечито леп, лепши него младићи Пракситетови, који умире сваке године и рађа се опет сваке године, у доба кад цветају прве асфоделе, и тако нам даје прилике да се непрестано веселимо 2“

Апостол, заглушен толиким питањима као ројем пчела који би му око ушију зујао, не одговараше ништа, али је, са сваким кораком, зебња у његову срцу расла све јаче. Милија би му била пакосна подемевања или увреде. Атина ће се сигурно одупрети његовој речи, јер је била тако љупка да се није смео усудити да је придобије силом своје бујне вере. Један младић пружи му смејући се киту црвених саса; једна девојка, седећи псепод смоквиног дрвета, на каменој огради крај сетуденца, играла се двема. голубицама с отворено-плаветним крилима; она се осмену на странца. који је пролазио поред ње, и настави певушити једну љубавну песмицу што се први пут певала још у доба Сафино, на обалама запљускиваним Јонским Морем.

Павле, непрестано праћен овом плавокосом младежи, дошао је био на оно усамљено узвишење са ког: су се беседници обраћали живахној гомили, некад, у већ давно доба слободе; он није приметио онај. коцкасти камен где су стајали Перикле пи Демостен; у његову непоуздану памћењу нису се јавиле слике из оне исто-

We: OON ИХ ДА ПРУ аката

Јода