Srpski književni glasnik

28 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

стово. Чим подуне морски поветарац и разблажи дневну припеку, Данило ће те одвести тамо, на обалу сефиску, у друштво научника и мудраца.“

Павле прође, у пратњи Даниловој, кроз занатлијску малу. Прешавиш поље, пепод прашњавих маслина, и мимоишавши пусту Академију Платонову, он стиже до хладовитог и цвећем засађеног предела где су се филозофи састајали свакога дана да испитују велике тајне које су, од Парменида Елејеког, занимале целу Грчку. Оки су се шетали озбиљно, подељени по школама, под лишћем спкомора и платана или дуж кипарисових алеја; само су епикурејци, налакћени или опружени по пурпурним сиријским саговима, с венцем од љубичица око главе, немарно слушали свирку фрула, пијући прекрасна пића. Покрети свију ових људи били су ретки пи одмерени, њихове речи складне; благост и гордост почивали су на њиховим челима. И апостол наједанпут виде да се обрео пред паганском мудрошћу, пред људским разумом. И већ је жалио за децом која су му, на подне, говорила онако дирљиво и безазлено о Јерусалиму и о Адонису.

„Ево га поклисар непознатога бога! узвикну један млад ученик Епикурејев кад је Павле ушао у хлад свете шуме. Потеците к њему, сви ви којима није довољан Олимп честитога Омпра, закрчен толиким залишним 60говима !“ •

Већина филозофа једва сапзволеше да погледају овог омаленог Јеврејина с бледим лицем кога је водило једно бојажљиво дете. Најстарији, који су ишли с неком извештаченом свечаношћу, лако слегоше раменима; али неколико младића. учтиво мануше руком Светом Павлу да им приђе: то су били прости скептици који су порицалп све догме и збијали шалу се науком свију школа. П један од њих рече му:

„Пријатељу, залулу ће ти бити труд овде, као и јутрос у Ареопагу. Ови мудраци држе да су непогрешиви власлици мудрости. Ни један од њих неће пристати ни да две речи проговори с тобом. Јер ми смо Јелини, синови