Srpski književni glasnik

914 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

превсден с француског или с руског језика. Две су околности које упућују на закључак да је Ве загте преведен с руског језика. Једна је та што је Јулинац био руски официр и чиновник и књига му је морала импоновати, јер је сама царица преводила; а друга је што је више но сигурно да је Јулинац боље знао руски но француски језик. Истина Хорањи, пишући о Јулинцу, између осталога, вели за њега и ово: „....уапа5здце е Саћсо 1410mate versiones in patrium sermonem ргејо sublicere parat*.! Као чиновник mocmaHcTBa JynHHauWu je MOpac 3HaTH H (pDpaHцуски језик. Али како га је знао Са сиромашним славено- српским језиком није се могао дати тачан превод, а особито једног дела философско-историјске и моралне садржине као што је Веи зате. Свакако ће овако бити: Јулинац је имао пред собом може бити и француски оригинал, али за сигурно руски превод. Где год се није могао наћи тачан и леп израз у славено- српском језику, Јулинац је прибегавао руском преводу и њиме се послужио. То ће потврдити и упоређивања неколиких преведених глава са оригиналом.

Из 1 главе“

Р. 3 17 Етрпе, сершњ5е раг de longs efforts.

Р. 3 ЕЕ laissait. :dans.1. inaction le peu de troupes qui lui restaient, comme inuliles et al charge а PEtat.

P.4 On ćtait en automne, le froid, qui dćja 5е ја!-

Crp. 9 Греческал держава истошчившасл сили свол.

Стр. 9. Оставшее же мало число воинства, пребиваше вљ празности бесполезно. Crp. 10. OHbi его близЂ огни посадиша.

“ При упоређивању сдужило “ Велтзарји г-дина Мармонсе овим издањима: Вензсате, тел, Академш Французскаго раг Магтошеј, де | Асадете изика члена. Изљ Французскатапсајзе. Аујепол, 1816. го на славенскји иазвкљ преве-

дент. Вљт Вјеннђ, 1776. 1! Alexius Horanyi, Memoria Hungarorum се! ргостевашит

scriplis editis notorum. pars |I, pag. 266. Beu, 1776.