Srpski književni glasnik

_ Позоришни ПРЕГЛЕД. 937

горког пића је већ испражњена. Злочин је очистио њену душу разболелу од неутољених жудњи; он је био трагични катарсис њених страсти. ЈЉубав се уздиже над њима као цвет испод зимскога слоја. Осветница је клонула и постала кротка девица у чију је крв Јоханаан ватру унео. „Зашто ме ниси погледао, Јоханаане! Да си то урадио, ти би ме волео“. Па затим опет: „Ни вино ни воће не могу да умире моју жељу. Шта да радим сад Јоханаане» Ни реке, нити велике воде не могу моју љубав угасити. Ја знам добро, ти би ме љубио, јер је тајна љубави већа од тајне смрти.“ И најпосле: „Ја сам твоје усне пољубила, Јоханаане. На твојим уснама лежао је горак укус — да ли је то укус љубави или смрти» Кажу да је љубав горка — али свеједно, свеједно, ја сам твоја уста пољубила, Јоханаане, ја сам твоја уста пољубила!“

И зрак месечев обасјава Салому. Месец, у коме је Сирјанин видео „књегињицу који има беле ноге као голубица“, Саломе јединог кротког бога, Ирод блудну жену, јесте бог љубави коме се сви обраћају чим ступају, који је непрестано видљив и присутан. Он је обасјао Салому, јер се њена љубав пречистила у смрти. Ирод наређује и војници је убију штитовима.

Ово је садржај драме, и ако смо се ми задржали дуже на њој, то је било с тога што је потребно навести многе детаље и дати особиту драж стила. Ви сте видели да је он наиван, али пун смисла и садржаја, и да подсећа на уметност примитива и прерафаелита. То је општи утисак као што је пустињак Јован леп и блед, нестваран као њихови свеци. Он је библиски прост, пун најпростијег средства: наивног понављања, али чудни, нових фигура, које изненађују, имају вредност симбола и остављају отисак своје боје као лепе мрље вешта импресионисте. Просто стилизован у својим главним ли-

нијама, овај поетски, драматисан спев има стил од једноликог ткива у које су уткани сјајни метални конци. _Мсти контраст и у садржају. Ти људи који живе још сировим животом нагона, ти велики, првобитни људи