Srpski književni glasnik

Српски Књижевни Гласник. Све се свијетле! Све у блеску стоје ! Једна около кандила се вије,

А нека болно, кб да сузе лије,

Пред сликом дршће мртве мајке моје.

Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.

Неке ми пале ту на срце свело

Па крил ма трепте и шуште кб свила, А једна лако, врхом свога крила,

С цвркутом топлим, додирне ми чело,

Кб да би хтјела збрисати сјен туге... И слушај! Редом запјеваше оне,

И гласи дршћу, тресу се и звоне, Мили и сјајни, кб лук младе туге:

„Не тужи! Ниси сам остао, ниси! Подигни олтар среће што је пао! Бог ти је, ево, нас послб и дао,

С нама се небу радости узвиси!“

„Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би2! Прени и устај из болова тавни!

Ми пјесме твоје и твој народ славни Света смо жива породица теби !“

И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти и собу ми зари... Из кута мукло бије сахат стари Ја склапам очи и од среће плачем...

АЛЕКСА ШАНТИЋ.