Srpski književni glasnik

926 ___Српски Књижевни ГЛАСНИК.

гледа и уредсредио своје уметничке! амбиције. Г. Ивановић је, као што сам рекао, изложио двадесет цртежа и, да одмах кажемо, скоро је у свима успео. Можда би му се могло да примети да не уме много да бира, да узима под писаљку сво оно што му падне под око; али, врло често (Сеоска Кућа у Темској, Мошив из Ћуприје, Извор) — али, врло често, кажем, он уме и зна где треба да се задржи и зна шта је значајно по оно што хоће да репродукује. Његова је техника, да га изближе аналишемо, веома проста, и баш стога ефективна. На основу повлачења разних линија и линијица, разних по дужини, дебљини, јачини и темпераменту, на основу тачака и тачкица и, најзад, на основу само светлог и там: ног и њихових модалитета и тоналитета, Г. Ивановић је имао, у двадесет цртежа, да изрази двадесет разних изгледа природе. У цртежу је нарочито тешко бележити ваздух и светлост, и то је Г. Мвановић, нарочито у цртежу Мошив из Ћуприје, показао да уме. Г. Ивановић, даље, уме врло карактеристично да схвати цртеж (ранија се примедба тиче одабирања), ако не да му нађе карактеристичне детаље. Он ће, у слици Сеоска Кућа у Темској, да узме једну кућу, управо њену карактеристичну по- | ловину, па ће њој, као контраст, да стави једно брдо, и очевидно тако да га изради да се јасно види да се она ради ради куће а не ради себе. Или ће да узме (број 58: Мошив из Ћуприје) с некарактеристичне стране једну кућу само стога да је да под светлошћу, да, управо по: моћу ње истакне то друго. Или ће да узме (Извор) само доњи део једног дебелог стабла, заједно са свим оним што се на тој висини види, да би показао и доказао све проблеме које под тим погодбама има да реши. Цртежи Г. Ивановића, из свега овога, заслужују нарочиту пажњу, и стога и говоримо о њима опширније. Можда он нема особине вишег цртача; можда не уме да нађе свуда поенту, нити где треба да се заустави како и ко лико треба; нити да прави танане разлике у потезу писаљком кад има да се карактерише камен, дрво (оно