Srpski književni glasnik

936 Српски Књижевни Гласник.

Ђорђа монаха. .“! — Хирш такође каже, у почетку своје критике: „Светска хроника монаха Ђорђа која је после средине 9 века састављена и која у својем првобитном облику иде до смрши цара Теофила и до поновног уво. ђења икона (842)....“ МИ даље: „У рукописима је подела врло различна; де Бор је задржао ону... у девет већих одсека, од којих,.. Последњи садржи византиску историју до 842“. М на крају критике: „Прва свеска садржи текст шест првих одсека хронике и почетка седмог... друга свеска остали део дела до године 842.“ Као што се види, дакле, ови познаваоци кажу, као и сам писац, да хроника Хамартолова иде „до Михаила Ш“, „до смрти цара Теофила“, „до 842“, а тако сам и ја казао. Сви ти људи ваљда нису погрешили па онда нисам ни ја. А ако су погрешили, ја пристајем да грешим увек онако како греши и стручна литература.

Г. Станојевић, међутим, каже да је „сада сигурно... да она (Хамаршолова хроника) не обухваша време до 842, него до 867 200.“ !

Г. Станојевић тиме јасно показује да није чишао додатак у де Борову издању, на који се нарочито позива. Три стране грчкога текста, колико износи тај додатак, изгледа да није лако прочитати кад је ко византиолог Г. Станојевићеве врсте. Тај је текст чисто грчки, и нема под њим латинског превода, као у другим издањима, а

1 Уоп дег Мејећтошк (Адат 615 842) дез Ђула изећеп аезећјећ«већге ега Сеогојоз Мопасћов... (Ш ћег. Еппазећаџ, ХХХ,, 1905, стр. 8388).

2 „Гле ђаја пасћ дег Мифје дез 9 Јаћтипдег а ађееГаззбе, а Шгег пгзргтипеНећеп безБбаћ ђа5 лиши Тоде дез Кајегз Тћеорћ оз ипа Аег УУтедегћега е ппе Чез ВИдегфШеп=јез (842) гесћепде УеЊећготк јез Мбпећез беоге1ов...“ — „Тп деп Напазевг еп 156 Че, Ене ппе ете зећг уегзећједепе, де Воог ћаб Фејелее ђеђећа еп, уејеће з1ећ ш Р Поде;, патећ 11 пеџпл отбззеге Ађзећише, уоп Чепеп... дег пепте Фе Ђузап изеће Сезећјећће ђа 842 ешћан“. — „Пег егзје Вапа етћАЈЕ Чеп Техђ дет 6 егафеп Ађзећиш е дЧег Сћтошк ипа дез Атапоз ез 5теђепћеп (515 хип Кеглегипезаттиј Кађег Уезрагтал5), дег глене Вала Чеп пђмисеп Те дез МегКез | жшп Јађте 842“. (Мосћепвећтић [. Кјавз. РћПојоглје, ХХИ, 1905, стр. 798, 801, 802'.