Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 937 то чини читање још тежим. С тим обзиром ја још не бих толико замерио Г. Станојевићу што га није прочитао. Али што га бар није лешимично прегледао кад га је имао у рукама Да је само шо учинио, он би, бар по особним именима која се ту спомињу, морао погодити да тај до датак не може ићи до 867 године ни у ком случају.

Ето каква је пажљивост и критичност Г. Станоје вића! Ми смо, ево, Д0 други пуш ухватили Г. Станојевића да не чиша књиге које наводи. Једанпут, најзад, може се рећи — ма колико то било на силу — да је то случај, али кад се то два пуша деси, иу истој критици, то је већ навика. Г. Станојевић има навику да наводи дела која није читао, и не би било рђаво да нпр. историци и по другим списима његовим провере колико се он те навике држи.

Али се из овога види још пуно других ствари. Прво се види да Г. Станојевић није читао не само крај Хамартолова дела него ни предговор Хамартолов, јер би иначе по предговору погодио докле може ићи крај. Па се види да он не зна ни лишературу о Хамартолу, јер, ево, није читао чак ни реферате баш о важном издању де Борову. Па се из тога самога види да није читао оно „шшо је после Крумбажерове књиге урађено“, — а он је говорио да ја то нисам читао, — јер ево ти реферати спадају у то што је после Крумбахерове књиге урађено. Па се из тога, даље, види да није читао а камо ли „добро проучио“ ни „оне томове Вухапштвсеће 2еизсћт а“ које је мени поручивао да читам, јер се ево Прехтеров реферат, који је један од најважнијих за наше питање, налази баш у једном од тих томова. Па се тако много што шта још види, што ја за сад нећу да истичем.

Ето колико Г. Станојевић зна „византиске ствари , за које мени каже да их ја „слабо знам“! Кад смо раније разгледали оно што он говори о „Физиологу“ и апокри. фима, ми смо видели његово крајње незнање визаншиске књижевности уопште. У овој замерци каоину оној пред њом, ми видимо његово незнање хроника визаншт-