Srpski književni glasnik

пој же

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

|

— Па нисам ја угрејана, забога !

— Како ниси. То је као на усијани „пеглајз“. Причекај.

И онда су сестре једну чашу воде грејале међу длановима по сата, редом, све три, и тек јој онда давале да по мало гута.

— Не тако одједанпут! Наопако. Стани. Сад опет мало. Стани. Сад. Доста. Доста је, доста и толико.

Сирота Мумица никад није смела јести сладоледа, пре но што би га сестре сасвим размутиле, да буде као умокац, па онда пажљиво кашчицу по кашчицу.

Но маневар сестара није успео. Матић није хтео да на- у пусти своју играчицу. Сео је иту близу ње и поругљиво гле. дао по сестрама, но није смео ништа да каже, јер га је већ раније због једне такве опаске Мумица укорила:

— Немојте дирати моје сестре. Оне мене воле. И ако хоћете да се спријатељимо, морате се њима умилити.

— Ух! — Матић је добоко уздануо.

Код куће су обзирно и дипломатски опомињале сестре Мумицу да не слуша на ласке Матићеве, јер је он као и други, и да није требала скоро цело време бити с њиму друштву, јер то износи на глас, и не пристоји се.

— Па шта ја могу !

— То није лепо. И више то да ниси урадила. Измисли ма какав разлог и дођи к нама.

Идући дан кроз отворен прозор је неко бацио киту цвећа на клавир. Мумица се обрадовала, а сестре су пребледеле. — Одмах да си бацила на улицу.

== >Еелу.

— Ти знаш од кога је>

Мумица поцрвене до врата.

— Не знам.

— То је — онај.

— Одмах да си бацила, или ћемо ми, пред њим кад наиђе.

Но Мумица оте цвеће и енергично се раскорачи.

— Не дам.

— Шта > — Па, па, то ти онда... шта наопако 7... па ти то њега... је ли могуће 2

За 252 пази МИ ин о- ЕАНД