Srpski književni glasnik

Цу _рРЗ77"ВНН"

8 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

прозор у ходник и довукла се до врата од салона, и против двадесеттодишњег лепог васпитања, вирила је кроз кључаоницу и прислушкивала.

Матић је био укочен у фраку као у панциру. Округло његово здраво лице било је беље, или због бријања или је можда и пребледео.

Говорио је мирно, али се осећало у гласу да му је та церемонија досадна и да му је мучно бирати речи. Рекао је да оне сигурно знају зашто је дошао. Хоће да запроси госпођицу Мумицу. — Интересантно — помисли Матић — требало би је по крштеном имену звати у овом свечаном тренутку, а он га се не сећа.

Катарина, по договору, дрхћућим гласом одговори, да се чуди, да је Мумица још дете, (Матић се једва уздржа да се не насмеје), да оне нису на њену удају још ни помишљале, и да оне не могу дати своју сестру тако човеку, чији карак- . тер и погледе на свет и на брак ни не познају. Треба да прође времена да га оне упознају.

Матић је већ био нервозан. Он је волео све послове» кад се већ одлучи на што, одмах да решава.

— Молим вас, опростите, шта се има ту упознаватиг Ви знате ко сам, шта сам, ко ми је отац, чиме ћу се бавити, ја Мумицу волим, она мене, ја хоћу само њу, новаца ни опреме не требам; шта има, молим вас, ту компликовати тако једноставне ствари !

(Свршиће се.) Вељко ПЕТРОВИЋ.

ДИВЉАК. (0) | — Шта Вам је... Забога, шта радите» — тихо, попла- | шено, запита Јованка која је осамљена, замишљена, са затвореном књигом руци, пролазила туда и опазила га. — Шта вам је скривила ружа, господине Поповићу 2... — Шта — запита Младен, као будећи се, и зачуђено је погледа. — Шта сте казали, молим 2...

— Зашто ломите ружу... Шта вам је скривила 7...