Srpski književni glasnik

МИ

Д ИВЉАК. 11

око тога, кошкаху се, али он ипак побиједи. Њезина глава као да потпуно утону у његов горњи капут, сакри се.

=— Пребацивали су ми још и што трошим много, — на- у стави мирније, — а они ме и на то нагнали. Док сам био млађи, нијесу ми давали новаца, — и ако их је било одвише,

— ни за оно што је било најпотребније. „Учи се штедити, учи се штедити“, набацивали су непрестано своје убиствене савјете, не дајући ми готово ни паре, као кад би гладну човјеку препоручивали да буде умјерен у јелу, а никако му не давали јела. Због тога сам просто омрзнуо на ријеч „штедња...“ Да им напакостим, крао сам каткада ствари из куће и продавао, а добивене суме, — које су према онима што ми каткад давали изгледале преголеме да се не могу ни потрошити, бацао сам, расипао... Ако су ме казнили, крао сам поново, из освете... А кад сам већ постао пунољетан и, напошљетку, ослободио се тутора и дочепао се свега, хтио сам уједанпут накнадити све што сам прије пропустио... Као пас кад га са ланца пусте, трчао сам, ишао, облијетао свуда и трошио... трошио... трошио...

Са необичним задовољством избаци задње ријечи и поносито се удари у прса.

— Још мало па ћу потрошити све... Никоме ништа након Уа мене остати неће !...

— То вам не ваља, — полугласно прошапта Јованка БЋ испод капута. — Зашто да не остане никоме 2 Зар баш не- | мате осјећања, љубави ни према коме 2...

Младен дубоко уздахну и главу обори на прса. !

— Љубави 2 — запита очајно, болно, готово јаукнувши.

— А зар је неко имао љубави према мени2... Зар да волим брата, који ме је мјесто са љубављу васпитавао батином, који ме никад није хтио да схвати и да разумије»... У осталом, он се, јадник, разумије само у рачуне... Или да волим пријатеља, једног од оних шрезвених, дичних, честитих људи, коме сам се био одао срцем и душом и... и који, само да би се брзо обогатио, згази ми срце, а душу упрља, омрачи... 41

Нагло ухвати Јованку за руку и стегну, стиште из све снаге.

— Или да волим ону која ми се једина чинила боља, уз. вишенија, умнија од других, која је једина имала срца и храбрости, да — одбацивши свачије савјете, — приступи мени и погледа ме као свог избраника... У њу сам вјеровао као у

ка