Srpski književni glasnik

СТО ПРЕДЛОГА ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ. 43

Што је још онемогућавало такав декор, то је била једна мода, која нама данас изгледа невероватна. На самој позорници, са обе стране, била су намештена седишта за повлашћене гледаоце, нарочито за размажене маркизе, који су собом заклањали и оно мало декора, и кварили и оно мало позоришне илузије.

Неколико година пре „Сида“ појављују се драмска правила, чувена „правила о јединству радње, места и времена“, пореклом из Аристотелове поетике. Убрзо, из једне крајности иде се у другу, и за читава два века, све до победе романтичара 1830, драма ће бити спутана у те калупе.

Али требало је пронаћи драму чија би радња могла стати у тесан оквир једне собе и једнога дана. Требало је преместити сам центар драмске радње. Та битна измена, то је дело Корнејево. Дотле је градња била сведена на низ догађаја и заплета. Корнеј место спољних гестова глумаца црта унутрашњи, морални живот личности, карактере, и моралне узроке њихових сукоба: част, дужност, родољубље, славољубље, љубав, — општа осећања људска, једна иста у свима земљама и свима

временима. (Свршиће се.) МиодрАГ ИБРОВАЦ.

ООМРЕДЛОГА ЗА-ДЕОБУ- ТУРСКЕ

Од времена кад су Турци постали господари колевке хришћанства, Палестине, па до данашњега дана, хришћанска Европа бавила се о турскоме проблему. Удружене или одвојене, хришћанске државе мучиле су се шест векова да коначно изагнају Турке из Европе и са Христова гроба. Досада им то није још испало за руком. Ниједно царство није се тако споро распадало као отоманско. Оно је, неколико пута, долазило до пропасти, па се повраћало, чак се и обнављало, нешто својом старом крепком снагом а више туђом помоћи. Од боја код Лепанта почело је царство турско опадати; данас је три и по века од тога доба и Турска још није сасвим пропала.

1 Поводом књиге Сеп! ртојећа де ратгаде де да Титдие, 1. 6 Пјиуага, Рагј5 1914, Е. А1сап, стр, 648, карата 18.