Srpski književni glasnik

СТО ПРЕДЛОГА ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ. 45

могла да да 70.000 војника, толико Италија, Француска још више, Холандија и Белгија 30.000 а Угарска и све друге дунавске земље 60.000 коњаника. Сва та силна војска имала би да, с помоћу Божјом, отме од Турака Грчку и Тракију. На влади је у отоманској царевини био тада Солиман Величанствени. При крају ХУ! века помиње се и предлог Сплећанина Александра Комуловића, каноника цркве Св. Јеронима у Риму, кога су папа Григорије ХШ и Клементије УШ слали да диже Русе, Влахе, Србе и Бугаре на устанак противу Турака. Комуловић се враћа са пута и цени оваку војску која би се могла дићи противу Турака: из Арбаније и Епира 40.000 бораца, у осталом делу Епира и у Маћедонији 100.000 бораца; у Херцеговини и Хрватској 100.000 ; у Србији 100.000 ; у Босни и са обала Дунава до Београда 200.000; за Бугаре вели да их има доста али нису за ратовање. „Нека буде 400.000 војника и 100.000 Руса, па за две недеље биће се господарем Цариграда“, писао је овај каноник.

У почетку ХУП века је најчувенији „Велики план Хенриха ТУ“ за деобу отоманске царевине. То је оснивање европске конфедерације, у коју су требале ући петнаест европских држава; оне би све (сем Русије) имале да раде на општем миру, којему Турци прете непрестано. И све државе, сем Аустрије, дале су пристанак за оснивање ове републике хришћанских народа, у којој се налазе и први трагови данашњега Хашкога Суда. Од осталих планова за деобу Турске ствараних у ХУП веку треба поменути још план војводе Неверскога, унука једнога од Палеолога, који је хтео да оствари план Хенрика ЛУ рачунајући да ће, уз помоћ Срба, Арбанаса, и народа из Босне, Маћедоније, Бугарске, Далмације, Херцеговине, Влашке и Молдавске, за осам месеца освојити Цариград (састанак у Кучима септембра 1614). И Лајбниц је имао свој план за освојење Турске, који се више састојао у томе да Луја ХМ упути што даље од Немачке, којој је тада пре. тила француска опасност. Луј ХЛ се носио намером да ото· манску царевину подели између себе, Пољскеи Млетака; по томе пројекту Француској је требао да припадне Алгир, Мисир, Арабија, Мала Азија, Крим, данашња Влашка, Бугарска, део Србије, цела Грчка и део Арбаније.

Међу плановима за освојење отоманске царевине, која је