Srpski književni glasnik

46 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

у ХУШ веку пошла неповратно у назад, налазе се планови Петра Великога, Катарине [ и Јосифа П. Петар Велики у своме тестаменту каже: „Заинтересовати Аустрију за изгоњење Турака из Европе и, под тим изговором, одржавати сталну војску и бродарске радионице на Црноме Мору, и напредујући непрестано проширити се до Цариграда.“ Катарина Пи ЈосифИ су тако исто претресали питање о деоби Турске, и тада је за Турску била највећа опасност. Да није било Влашке и Молдавске, о које су се размимоишли ова два суверена, Турска би била можда подељена. По томе плану Русији је требала да припадне данашња Румунија, Бугарска са Цариградом, а Аустро-Угарској све на запад од Тимока и Месте; Турској би остала Азија с острвима Хиосом, Митиленом, Самосом и Родосом. |

П,

Деветнаести је век најобилнији комбинацијама за деобу Турске која се већ готово дефинитивно повукла на десну обалу Саве и Дунава. У почетку тога века, када су се државе дизале за ноћ и губиле за неколико дана самосталност, а круне падале с владарских глава, није било владе и државника који није имао свој план за деобу отоманске царевине. Царевина је сада узимана увек као ситан новац, за поткусуривање крупних рачуна. Наполеон и Александар ! су као и други ковали планове за деобу Турске, и ако се нису сагласили у томе, биће више у несталности Наполеоновој коме је једанпут Цариград вредео једне царевине, био кључ света, други пут природом географског положаја намењен Русији, кад је Порта улазила у савезе противу њега. Руски министар Румјанцов био је формулисао захтеве својега цара за случај руско-францускога савеза и за случај деобе Турске. За први случај Русија је требала да узме Влашку, Молдавску, Бесарабију и Бугарску; Француска је требала да добије Арбанију, део Босне, Грчку и Крит. Србија је требала да постане независна с тим да јој владар буде или какав аустриски кнез или какав други страни кнез, који би узео за жену ма коју руску велику кнегињу. За случај деобе турскога царства Русија је требала да добије Румунију, Бесарабију, Бугарску и део Румелије до реке Марице; Француска је требала да узме Босну, Арбанију, Грчку, Крит, Кипар и Род, сва острва у Архипелагу, Смирну, Левант,