Srpski književni glasnik

ЈН Лета урин

у »4 Ри

СТО ПРЕДЛОГА ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ. 47

Сирију и Египат; Аустрија је требала да добије Србију, Маћедонију до мора, сем Солуна који би припадао Французима заједно са територијом западно од линије Скопље-Орфански Залив. Наполеон и цар Александар су се размимоишли. Кнез Метерних је био у доба силе Наполеонове противник деобе турске царевине. Приморан од Наполеона, да о деоби дадне мишљење, аустриски канцелар је казао тајно „кад се већ мора делити онда да се гледа што већи комад“, а јавно, да ће, кад дође суђени дан Турској, најбоље бити ако Турску замени једна велика хришћанска независна држава, мислећи на Грчку.

У години 1829 кнез Метерних је сам предлагао деобу Турске Русији и Пруској али без учешћа Француске што је Русија одбила. Крфљанин Каподистрија, као шеф рускога кабинета за источне ствари, имао је предлог о деоби Турске. По његову предлогу имале су се образовати пет краљевина: Дакија (садашња Румунија), Србија (Босна, Херцеговина, Црна Гора, Србија и Бугарска), Епир (Албанија, јужна Стара Србија и западна Маћедонија), Маћедонија (Источна Маћедонија и Тракија са острвима Тасос, Имброс и Самотраки) Грчка, и Цариград слободна варош. Поред свих јелинофилских осећања у Русији и Француској, предлог је био одбачен као и многи други.

Руски цар Никола ! предлагао је Енглеској ликвидирање наследства болеснога човека. По његову предлогу Румунија, Србија и Бугарска могле су постати независне државе, Мисир је могао постати енглески, а Цариград привремено руски. Због тога је дошло место до деобе до рата Кримскога а после до Парискога Мира. Болесни човек још живи, а за његово наслеђе су се после Николе 1 бринули још многи људи. Међу ове последње долазе грчки публициста Писипијос, Д. Стефановић, Матија Бан. Грчки публицист дели Гурску на петнаест државица спојивши уједно Црну Гору, Србију, Босну,

т—

"Херцеговину и Бугарску. Д. Стефановић предлаже шесетих

година под председништвом руским грчко-славенску конфедерацију у којој би Краљевина Србија са Босном и Новим Пазаром имала два гласа, а краљевина Далмација и Херцеговина сједињене с Црном Гором. Матија Бан је узео као базу за деобу Турске цркву, и према томе требало је да