Srpski književni glasnik

48 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

буде три патриаршије и охридска архиепископија. Патриар-

шије Цариградска, Пећска и Бугарска.

И Гарибалди је имао план за деобу Отоманске Империје, у коме се налази и мисао о стварању славо-балканске конфедерације којој би Цариград био престоница.

Сем ових најкарактеристичнијих и објављених пројеката биће пуно још необјављених пројеката који нису још за објављивање. Они ће данас имати само историску вредност, јер су догађаји из 1912 и 1913 године друкчије уредили ствари са деобом Турске, а у пркос свих кабинетских комбинација.

ШП.

Ликвидација европске Турске је при крају. Остале су још у целости азиске отоманске области. Прорицати кад ће и то бити и како, неопрезно је; после свега што се догодило ове последње две године, мора се готово сумњати у логику догађаја и у историске процесе, а, већ по себи се разуме, и у личну проницљивост. Једно, што се може рећи данас, и у чему је време дало свима, који су се о томе питању бавили, за право, то је да је Турска осуђена. Турска обнова је немогућна, ни целокупна ни делимична. Ма с које стране оцењивали, са политичке, с административне, са финансиске, или са моралне, све изађе на једно: распадање. Сви напори да се она преобрази, уреди, оспособи, остали су узалудни, Танзимат, Хати-Хумајуни, разне главе као Кередим паша, Митад паша, румелиски статут, реформе од 1908 године су ту да то посведоче. Младотурци су направили револуцију 1908 године, свргнули с престола једнога султана 1909 године, и опет нису урадили ништа, лекције из прошлости нису служиле за поуку ни њима. Политички и верски фана-

тизам био је цео реформаторски програм Младотурака; они“

су повратили Митад-пашин устав, дали су Парламенат, Сенат, вилајетске меџлисе, али су свуда хтели да буду само они, Турци, господари. Они су заборавили одмах у почетку свога рада на начела која су у почетку револуције објавили по царству: „братство и једнакост“ којима су добили готово све народности у Турској за себе. Они су објавили да има само Отомана у отоманској царевини, а не муслимана и хришћана. На првим законодавним изборима они су погазили та начела и истакли „Отоманска империја Турцима“. Они су хтели силом

+