Srpski književni glasnik

РУТ ј «ла

СТО ПРЕДЛОГА ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ. 49

да створе чак и код Арапа, Друза и Курда, ако се може рећи, осећања, да су Турци. Таква њихова политика и акција убрзале су прошлогодишњу катастрофу, која се и иначе приближавала. М њихова данашња политика неће моћи учинити ништа више да спречи ликвидацију азиске Турске. Многи верују да ће то морати бити опет после једнога рата за који се спремају врло живо Турци, трошећи немилице узајмљене паре. Могућно је да ће и рата бити, али све је мање вероватноће за то. Свака од Сила узела је данас по један део простране азиске турске територије под окриље својег економског утицаја. У замену за узајмљени новац или за државне поруџбине, Турска је оставила да се најплоднији делови царевине, под дугом илине, поделе међу Европске Силе на „економске сфере утицаја.“ И данас је азиска Турска доиста и подељена. Неке од Сила, као Енглеска, Немачка, Русија и Француска, уложиле су у разна предузећа велике капитале. Железничке концесије, права рударских истраживања, експло-

_ атације шума и т. сл. дате су од стране Портине у вечити

о аи

закуп. Таква права у Турској нису се никада гасила, на против, она су се претварала у својину. Ни једна Сила се неће својевољно више повући из турске Азије; само један рат међу њима може истиснути побеђенога отуда, али их Турска више никада отуда својом силом не изагна.

Монтескије је пре два века казао: „Турска је сада у истоме стању слабости у коме су некада били Грци; али ће трајати још дуго, јер ако ма који владар пође да је освоји, три вевелике трговачке Силе у Европи, ради својих интереса одмах ће устати у њену одбрану“. Пит је рекао: „Ја нећу да разговарам с оним који ми каже да одржање отоманске царевине није животно питање за Енглеску.“ Кроз цео ХЈХ век Турска је била „најмање рђава гарантија за европски мир“. У прошломе веку европска Турска је то била, данас изгледа да је одржање азиске Турске најбоља гарантија за европски мир. Њу ће Силе одржавати у Азији, она ће постојати не због своје снаге него због разних и супротних интереса Европских Сила. Турски ће чиновници управљати турском Азијом номинално, а прави господари у њој биће Европљани. Из азиске Турске, ако ускоро не буде каквога европскога рата, могу се развити у најбољем случају аутономна Јерменска, Арабија, па чак можда и Курдистан, али никако обновљена, уједињена Тур