Srpski književni glasnik

50 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. ЗА

ска. Неспособност Турака да се прилагођавају начелима мо- дернога живота, да прилагоде потчињене својим особинама, или да се сами стопе у друге културније, њих је осудила да их нестане као владајућега народа ; свеједно је када ће то бити.

М.

. |

Последња књига о деоби Турске, коју је написао ру- _ мунски посланик у Брислу, не представља само брижљиво скупљени материјал о Турскоме Питању растурен по европским библиотекама и разним списима. Она приказује од њенога постања до данашњих дана живу трагедију царевине од чијих је војника Европа некада дрхтала. Из ње се види рад _ владара, народа, државника великих и малих из целе Европе _ како се боре да оборе отоманску царевину. Личне амбиције ! и сујета, верски фанатизам, политички рачуни, међудржавна саревњивост, негде искрена уверења, негде милосрђе, свуда штрче у тој борби противу мухамеданства. Тако је кад се боре да оборе царевину, тако је кад настане борба да је очувају. 1 Ова последња је много јача од оне прве; и, јасно се види увек штетнија по Турску. Свака интервенција једне Европске Силе у корист Турске, стаје царевину једне области и низа привилегија и уступака. Држава која узима у заштиту Турску у исто време се зеленашки наплаћује за услугу која је често није стајала никаквих жртава.

„Франсоа 1, — каже Луј Рено у предговору овој књизи коју је врло много похвалио, — води преговоре о савезу у исто време и са Турском и противу ње после којих се Турској одузимају области“. Поштена реч не вреди, у односима нема сигурности. У разним комбинацијама за деобу Турске нигде се не види какав руководећи принцип из међународнога права. Турска царевина се сматра као нека пуста земља коју сваки сече и дели, не обазирући се на то да у њој има живих народа са интересима и осећањима човечанским. Народи што живе у тој царевини морају да приме деобу коју је диктовала негде ћуд, негде мржња, негде рачун. — И нико није дизао глас противу тога. А кад би се и дизао какав глас противу извесних планова за деобу Турске, никад то није било из каквих хуманих побуда и обзира, него увек из рачуна, политичких или личних.

Многе велике државе, пре турске царевине, распале су

РЗУ ПРИ ЗЦИ Ц7