Srpski književni glasnik

– АЛБАНИЈА У ПРОШЛОСТИ. 51

се. Све освајачке државе је постигла судба која сустиже данас отоманску империју. Она је много туђих земаља освојила, она е покорила многе народе које није могла ујединити у националну државу, у њој је попустила дисциплина и власт државна, и за то пропада. Али, када су пропадале државе као што су мисирска, персиска, грчка, римска, арапска, шпанска, француска и друге, оне су за собом оставиле сем величанствених рушевина, и споменике културе и напретка — који јоши данас живе и који ће живети увек и после нас. Турске царевине ће нестати, али, сем имена, неће оставити човечанству никаква споменика који би Турке помињао по добру. Турци се повлаче из Европе у којој су владали пет векова, не остав"љајући никаква споменика владавине и господства. Освајач и фанатик Турчин је био и остао до пред свој излазак из Европе; он је само сметао и противио се напретку. Ако је дужност свакога народа да припомогне развитку да даде сво принос за цивилизацију свега човечанства, онда је требало и раније да нестане Турске. Човечанству Турци нису ништа привредили.

За Србе који су готово највише трпели од Турака, и то од њихова доласка на Балкан па до јуче кад су отишли са наших граница, Турци ипак значе нешто. Ударајући Србе на свакојаке муке, Турци су их нагонили да се истрајно боре противу њих и буду данас што су. И то је једна добит. Друга је добит за нас у томе што су Турци жива лекција како не треба владати народима који нису исте расе, вере и језика.

ЈАМЕ

АЛБАНИЈА У ПРОШЛОСТИ. (Крај.) Скендербегова смрт беше почетак великог исељавања Арбанаса у Италију. На челу су били потомци кнежевски. Скендербегов син Јован добио је у Напуљу херцоштво Сан Пиетро у Галатини и палатинство Солето, али је његово мушко потомство изумрло већ у ХМ веку. Дуже су живели потомци Скендербеговог брата Станише, признатог као Са тога-зсапдетђесћ, са титулом маркиза од Атрипалде. Последњи потомак 4%